fbpx

Dijamanti blistaju i ubijaju

Dragulji ukrašavaju kraljeve, kraljice, filmske zvezde i milionere a mogu biti i specijalni poklon za rođendan ili nevestu. Trgovina koja počinje u rudnicima i završava se u draguljarnicama u Holivudu ili Njujorku, pojedincima donosi radost, bogastvo i slavu, drugima pak neophodni prihod, a velikom broju ljudi i dalje ratove, razaranja i međusobna ubijanja u obračunima bandi krijumčara.

Put dragog kamenja, zapravo, počinje od rudnika u Južnoafričkoj Republici do Antverpena, gde je trgovina dijamantima veliki posao, a zatim i do radionica u Mumbajiu gde se velike količine seku, bruse i prodaju juvelirima.

Kraljevski sjaj

Dragulji sijaju, svetlucaju i vekovima fasciniraju i muškarce i žene. Različitih su oblika, boja i veličina. Mogu da budu prilično obični i po cenama pristupačni ali i veoma retki, skupoceni i namenjeni samo bogatašima.

Britanska kraljica Elizabeta II, piše u serijalu o dijamantima Glas Amerike, poseduje kraljevske dragulje neprocenjive vrednosti koji su se prenosili u britanskoj kraljevskoj porodici.
Nalaze se u londonskom Taueru i privlače i do dva i po miliona posetilaca godišnje.

Kit Henson je glavni izlagač u Taueru: "Reč je o istorijskim draguljima koje su nosili naši vladari i zato su, naravno, izmešteni iz javnih prostora. Pojedini dragulji potiču iz perioda od pre osam stotina godina, a takođe je izložen i najveći beli dijamant u svetu, koji je vrhunskog kvaliteta".

Dijamant "Kulinan" iz Južnoafričke Republike prvobitno je bio težak preko tri hiljade karata. Isečen je, međutim, u devet velikih kamenova, uključujući i čuveni dijamant "Velika zvezda Afrike" od 530 karata.

Dragulji se upotrebljavaju vekovima. Vladari, plemstvo i ratnici koristili su ih kao dokaz svog statusa. Omiljeni poludragi kamen faraona u drevnom Egiptu bio je tirkiz.
Postoje i dokazi o veoma razgranatoj prekograničnoj trgovini dragim kamenjem.

Kleopatrini smaragdi

Vafa al Sadik je generalni direktor Egipatskog nacionalnog muzeja u Kairu.

"Bili smo veoma iznenađeni otkrivši da su na početku naše istorije narukvice iz grobnica u Abidosu u Gornjem Egiptu bile napravljene od određene vrste poludragog kamena, lapis lazueita, koji nije postojao u Egiptu. To znači da su ga sigurno uvezli iz područja današnjeg Avganistana" - priča al Sadik.

Egipatska kraljica Kleopatra bila je poznata kao ljubitelj smaragda.

"Mislim da se to uklapa u Kleopatrin celokupni imidž, njen šarm i lepotu, zato što to taj dragi kamen mnogi smatraju simbolom lepote" - podseća ovaj istaknuti egipatski istoričar umetnosti.

Dar prirode i fatalno bogatstvo

Drevni rukopisi u Indiji opisuju drago kamenje kao jedinstvenu tvorevinu majke zemlje. U tom bezvremenom procesu nisu se promenila poimanja i ukusi. Dragulji se i dalje vade iz zemlje, seku, bruse i prodaju po visokim cenama. I dalje ukrašavaju bogate, slavne i srećne i simbolizuju moć i slavu.

Trgovina draguljima takođe predstavlja izvor prihoda za porodice u siromašnim delovima Afrike i Azije.

Ali ukoliko dopadnu u ruke despotima, gospodarima rata i bandama, to bogastvo može i da ubije. I već ubija...

U svakom slučaju, reč je o vrednostima za kojim vlada velika potražnja, ali se i ne biraju načini da se do njih dođe.

JOHANESBURG, 25. novembar 2008. (FoNet)

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.