fbpx

Koristiš prezervativ?

Popodne, 1. decembra svi koji su prolazili kroz centar nisu mogli da ne čuju muziku, vide šarene balone i štandove gde su se delili prezervativi, flajeri I brošure u kojima su se mogli naći tekstovi o AIDS-u. Mladi volonteri obučeni u majice JAZAS-a đuskali su ispred binice, na kojoj su di-džejevi puštali muziku. Na samoj bini takođe igraju volonteri obučeni u kostim spermatozoida. Prolaznici radoznalo prilaze – “Šta je ovo? A da, 1. decembar!”.

Najmlađi uzimaju balone, nešto stariji pitaju da li mogu dobiti koji kondom. Penzioneri radoznalo gledaju, pa i oni uzimaju prezervative i trpaju u džepove, nikad se ne zna. Što je džabe…

Jedna od volonterki omladine JAZAS-a Jelena Mišković, za portal Nadlanu.com kaže:
- Tri godine sam već volonterka. Radili smo različite akcije na događajima kao što su: Beer fest, Noć Reklamoždera i Evrovizija. Ovaj događaj, 1. decembar, za nas je najznačajniji dan, i mogu da kažem da je posećeniji nego prošle godine.
Na pitanje da li su radili ankete – koliko su mladi svesni rizika od AIDS-a, Jelena kaže:
- Radili smo ankete na Geografskom, Filozofskom, Filološkom i Hemijskom fakultetu. Mladi su dosta informisani, međutim, te informacije ne znaju da iskoriste na pravi način. Oni znaju šta je rizično ponašanje, i kako se mogu zaraziti, nemaju predrasude prema kondomu, ali ga ne koriste. Neki kažu da je uzrok nekorišćenja kondoma njihova visoka cena, da ne valjaju, pucaju, da nije isti osećaj sa kondomom... Što je, mogu slobodno reći laž, jer je kondom toliko tanak da se jedva primećuje razlika.

Jelenini motivi da postane volonter su - Kvalitetni ljudi u JAZAS-u, koji pružaju podršku. To radim da bih se i sama obrazovala, zbog novog znanja, iskustva... Da bih i sama znala da se zaštitim...

Ana Arsenijević je koordinatorka u omladini JAZAS-a, ujedno i organizatorka celog ovog događaja na Trgu. Za portal Nadlanu.com kaže:
- Naša ciljna grupa su mladi, a pod mladima podrazumevam osobe od 15 do 30 godina starosti. Na Trgu ima dosta mladih, ali i penzionera koji traže po nekoliko kondoma...
Organizovali smo više tribina po studentskim domovima, i bile su prepune... Studenti su bili jako zainteresovani da čuju naša predavanja, ali i da se sami uključe u raspravu. Najčešća pitanja bila su vezana za status osoba koje žive sa AIDS-om, kao i o njihovom položaju u društvu, dostupnosti terapija, lečenju...
Ovde na Trgu imamo i kombi gde posetioci mogu da se testiraju na HIV virus. Mnogi takođe ne znaju da je testiranje na HIV virus besplatno tokom cele godine, a ne samo 1. decembra
.


Moj izbor: Koristim kondom. Prihvatam drugačije od sebe

Svetska AIDS kampanja svake godine sprovodi niz akcija i projekata koji se realizuju 1.decembra. Ova godina je jubilarna – dvadeseta po redu, a tema “Liderstvo” je ista kao i prošle godine, jer cilj da svetski lideri i vlade širom sveta preuzmu odgovornost za svoja obećanja na polju HIV/SIDA, još uvek nije ostvaren. Shodno tome ovogodišnji svetski slogan glasiće “Zaustavite AIDS. Održite obećanje“, a u Srbiji “Moj izbor: Koristim kondom. Prihvatam drugačije od sebe. “

Svaka zemlja želi da istakne različit aspekt ove bolesti.U Srbiji slogan: “Moj izbor: Koristim kondom. Prihvatam drugačije od sebe” nije slučajan. Dvadeset godina nakon što je prvi decembar zvanično proglašen Svetskim danom borbe protiv side, u Srbiji i dalje ne postoji jasna svest o opasnosti koja vreba od HIV infekcije. Zato je ove godine prvodecembarska kampanja posvećena pre svega mladima, koji su njena budućnost.

U Hrvatskoj se 1. decembra održava veliki rok koncert u popularnom prostoru „Tvornica“. Nastupaju: Massimo&band, PipsChips&Videoclips, Vatra, Ramirez and Beatles revival band. U to vreme, na drugom kontinentu, u Nigeriji, glavnim ulicama Benina voziće se trke. U Škotskoj, uisto vreme nevladina organizacija Waverley Care, organizovaće u Edinburgu horsko izvođenje čuvenog Rekvijuma. U Srbiji se 1. decembar obeležava nizom manifestacija, od kojih je najveća i najznačajnija akcija na Trgu. Ono što povezuje ove zemlje jeste - svetski dan borbe protiv AIDS-a. Svaka zemlja slavi ovaj dan na različite načine, ali svrha je ista – podići svest o opasnosti od ove bolesti, kao i o načinima zaštite i prevencije.

Kao i prethodnih godina, Omladina JAZAS-a i ove godine sprvodi niz manifestacija povodom 1.decembra, a u sve aktivnosti uključeni su mladi ljudi.

Više ne postoje rizične grupe, i bolest ne pogađa samo, pežorativno rečeno „kurve, narkomane i pedere“, odnosno one grupe koje su podložnije ovoj bolesti. AIDS nije društvena kategorija, već biološka, tako niko nije imun na virus. Međutim, statistike ipak govore da su mladi najranjivija populacija, jer se svaki dan u svetu HIV-om zarazi 7000 mladih od 15 do 24 godine. Ova činjenica je, možemo reći, poražavajuća, ali može da predstavlja snažan motiv, i jak razlog za promene. Mladi su ti koje prvo treba uključiti u rešavanje ovog problema. Oni pre svega mogu doprineti promeni rizičnog ponašanja.


U svetu preko 33 miliona ljudi sa HIV-om

Prvi decembar je 1988. godine prvi put proglašen Svetskim danom borbe protiv HIV/side. Inicijativa je pokrenuta od Svetske zdravstvene organizacije (World Health Organization) na samitu ministara zdravlja iz više zemalja sveta.

Prema statističkim podacima UNAIDS-a, danas u svetu ima 33,2 miliona ljudi koji žive sa HIV/AIDS-om. Od otkrivanja pa do danas, od ove bolesti umrlo je 30 miliona ljudi. U Srbiji je od 1985. do kraja prošle godine registrovano 2200 HIV pozitivnih osoba, od kojih je 1398 već obolelo od side, a 923 umrlo. Danas u Srbiji živi 1213 sa HIV-om. Ovi podaci su nepotpuni jer kod ljudi ne postoji navika i svest da se testiraju. Po podacima od prošle godine u Srbiji se testiralo samo 48.000.

Bez obzira na ove zastrašujuće činjenice, sve više se čini da među ljudima, a naročito mlađom populacijom, ne postoji prava svest o ovom problemu. Zato se 1. decembra organizuju kampanje svetskih razmera u koje su uključene organizacije iz celog sveta kako bi se proširila postojeća svest o HIV/sidi. Takođe se veliki akcenat stavlja na prevenciju koja je glavni ključ u rešavanju bilo kog, pa i ovog problema.

Crvena tračica

Crvena tračica je međunarodni simbol koji odražava svest o postojanju HIV/AIDS-a. Ljudi je nose tokom čitave godine, a posebno oko 1. decembra da bi iskazali svoju brigu o preventivi i bolesti i podsetili druge ljude da su i njihova podrška i predanost potrebni.

Crvena tračica je spontano nastala na više različitih mesta i kao rezultat ne postoji jedna zvanična, već mnogi ljudi prave svoje specifične crvene tračice.

Veoma bitan i neizostavan cilj Svetskog dana borbe protiv side je pružanje globalne moralne i materijalne pomoći ljudima koji žive i bore se sa HIV/AIDS-om i njihovim porodicama. Jedan od svetski prihvaćenih gestova je distribucija i promocija Crvene tračice. Ljudi širom sveta nose ovu tračicu sa leve strane pored srca i time iskazuju svoju solidarnost i ujedinjuju se u zajedničkoj borbi protiv ove smrtonosne bolesti. Osnovan je i fond čiji je logo Crvena tračica, koji skuplja novac za dalje naučno-medicinsko istraživanje u ovoj oblasti i koji takođe distribuira ove tračice sa ciljem da se svest ljudi proširi.

Mnogi su na facebook-u, u znak solidarnosti i s ciljem da obeleže 1. decembar, umesto svoje slike stavili simbol Crvene tračice.

Sa HIV-om se sada živi

Za lečenje HIV infekcije koriste se posebni lekovi koji se nazivaju antiretrovirusni ili ARV lekovi. Lečenje je uspešno kod žena, muškaraca i dece. Takođe nije bitan način na koji je osoba inficirana – bilo da je u pitanju seksualni kontakt, intravensko korišćenje narkotika ili transfuzija zaražene krvi.

Uzimanje lekova protiv HIV-a, strogo na način koji je propisan od strane lekara, rezultiraće značajnim smanjenjem količine virusa u vašem telu.

Redovnim analizama krvi (posebnim testovima) proverava se delovanje lekova. U svetu, po podacima iz juna 2005. godine živi preko milion ljudi koji uzimaju ARV terapiju.
Sve je više pozitivnih iskustava osoba koje su obolele od HIV- a, a kvalitetno žive zahvaljujući pravilnoj upotrebi terapije. Samim tim i životni vek osoba obolelih od HIV- a se povećava. U Engleskoj, na primer, ima osoba koje već 35 godina žive sa HIV- om, dok su kod nas zabeleženi slučajevi da ljudi žive do 25 godina sa HIV- om.

Ono što je bitno zapamtiti, u svakodnevnim tj. socijanim kontaktima nemoguće se zaraziti HIV-om .

Ne možemo se zaraziti: - Rukovanjem ili grljenjem sa inficiranom osobom, preko znoja i suza, kašljanjem ili kijanjem, korišćenjem istog pribora za jelo i posteljine sa inficiranom osobom, korišćenjem istog kupatila ili toaleta, u gradskom prevozu, poljupcem ili preko pljuvačke.

Iako u Srbiji još ne postoji zvanična zakonska regulativa koja štiti ugrožena prava osoba obolelih od HIV-a, na svima nama je da se prema njima odnosimo ravnopravno kao i prema ostalim članovima društva.

Da li koristite kondom?

Tekst: Nada Veljković
Foto: Saša Džambić

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.