Karijere reprezentativaca bez posledica zbog sankcija

Zbog sankcija UN SR Jugoslaviji, raspala se jedna od najperspektivnijih fudbalskih reprezentacija s kraja prošlog veka, koja je, prema mnogim ocenama, bila glavni favorit za osvajanje pehara na turniru u Švedskoj 1992. godine.

Najtrofejniji srpski fudbaler svih vremena Vladimir Jugović u šali je kazao da je zbog neigranja na Evropskom prvenstvu mogao da ostane bez transfera u italijansku Sampdoriju.

“Od igara na tom turniru zavisilo je da li ću preći u Sampdoriju”, reko je bivši fudbaler Crvene zvezde, koji je ipak u leto 1992. postao član kluba iz Đenove.

Jugović je, međutim, rekao da to iskustvo nije bilo prijatno, kao o da je dugo odsustvo sa velikih takmičenja ostavilo traga.

“Sigurno da nije bilo prijatno što su mladi igrači uskraćeni da igraju za reprezentaciju, posebno u tim godinama. Četiri godine odsustva sa međunarodnih takmičenja previše je u karijeri jednog igrača”, rekao je Jugović.

Umesto selekcije sastavljene većinom od omladinskih prvaka sveta iz Čilea 1987. godine, na Evropsko prvenstvo plasirala se Danska – I postala prvak.

Danci su u kvalifikacijama bili drugi u Grupi 4, iza Jugoslavije, a ispred Severne Irske, Austrije i Farskih Ostrva. Nekadašnji vezni igrač Juventusa, Intera i Lacija rekao je da veruje da bi tadašnji tim ostavio traga na šampionatu.

“Bili smo mladi i perspektivni i sigurno bismo imali zapaženu ulogu u Švedskoj. Bili smo bolji od Danaca u kvalifikacijama, ali pitanje je da li bi se i na turniru sve poklopilo i šta bi bilo”, kazao je Jugović.

Sadašnji predsednik fudbalskog kluba Crvena zvezda Vladan Lukić nije putovao u Švedsku pošto je u kvalifikacionoj utakmici sa Austrijom u Beču polomio nogu, a agenciji Beta je kazao da bi reprezentacija SRJ “sigurno ponovila uspeh iz kvalifikacija i igrala polufinale ili finale”.

“Ta ekipa je u svojoj kvalifikacionoj grupi bila ubedljivo najbolja i zato ne treba sumnjati da bi na EP ponovila uspeh, odnosno igrala u finalu ili polufinalu. Bio je to zaista sjajan tim, što su pokazale I kasnije karijere igrača”, ocenio je Lukić.

On je dodao da se niko nije nadao da će fudbaleri biti izbačeni sa prvenstva Evrope zbog političke odluke.

“Pričalo se da je moguće tako nešto, ali verovali smo da se to neće dogoditi. Smatrali smo da politika neće izvršiti toliki uticaj na sport. Nažalost, bila je to još jedna potvrda koliko su politika i sport povezani”, rekao je Lukić.

On je kazao da je utakmice Evropskog prvenstva gledao na televiziji, ali da nikada nije imao potrebu da s reprezentativcima Danske sa kojima se sretao tokom igračke karijere priča o tome.

Vladimir Jugović je rekao da mu je jedan od najboljih igrača Danske Mikael Laudrup, koji je tada bio u svađi sa selektorom, kazao da nije igrao i iz poštovanja prema SRJ, ali da mu “niko iz Srbije nije zahvalio zbog toga”.

“Jedan moj super prijatelj, Mikael Laudrup tada nije želeo da igra, a kazao mi je da mu niko iz Srbije nije zahvalio zbog toga”, naveo je Jugović.

Evropsko prvenstvo u Švedskoj 1992. godine igralo se od 10. do 26. juna, a odluka o izbacivanju fudbalere SRJ zatekla je u Stokholmu nekoliko dana pre početka turnira.

Bivši pilot JAT-a Stevan Popov kazao je da je imao mnogo problema da ode po ekipu i vrati je nazad.

“Preko (bivšeg predsednika FSJ Miljana) Miljanića sam saznao da je reprezentacija povučena sa Evropskog prvenstva iz Švedske i on me je zamolio da nađem način kako da dođem po njih, jer sam u to vreme bio direktor letačke operative u JAT-u”, prisetio se Popov u razgovoru za Radio Beograd.

“Međunarodna zajednica, međutim, nije dozovljavala taj let. Sticajem okolnosti, došao sam do generalnog sekretara UN Butrosa Butros-Galija i od njega sam dobio odobrenje da imam 24 sata da odem po reprezentaciju i vratim ih nazad”, dodao je Popov.

On je rekao da je u Stokholmu aerodromska kontrola odugovlačila poletanje ka Beogradu, kako bi istekao rok od 24 sata i kako bi avion morao da ostane u Švedskoj, a fudbaleri da se vrate autobusom ili brodom.

“To bi bila totalna bruka za državu i za reprezentaciju, a oni su to i želeli… Tada sam shvatio da nema više priče i da moram da radim po svom osećaju, makar poleteli i bez dovoljno goriva. U dolasku sam video autoput na obali Baltičkog mora i planirao sam da, ako bude trebalo, sletim na njega”, objasnio je Popov.

On je rekao da je, pošto je upalio motore i spremio se da polete, aerodromska kontrola pristala da pozove cisternu sa gorivom, ali da ona mora da bude plaćena.

“Bilo je potrebno da se plati oko 2.000 dolara, ali mi nije bilo jasno zašto kada smo sve uzimali na karticu i išlo je preko računa. Sve je prethodno bilo plaćeno i dogovoreno… Morali smo, ipak, da skupljamo pare u avionu, a davali su igrači, pokojni (generalni sekretar) Branko Bulatović, naš predstavnik Slobodan Babić…”, kazao je pilot.

Popov je rekao da, kada je konačno poleteo ka Beogradu, više nije imao probleme, a da je uz dozvolu beogradske kontrole dobio priliku da kruži iznad centra grada na “visini od 70-80 metara”.

“Cela avantura se završila na opštu radost, a sutradan je napravljena utakmica između crvenih i plavih pred punim stadionom Crvene zvezde”, podsetio je Popov.

Beta