Moždani udar – treći uzrok smrtnosti u Srbiji

Kod dve trećine bolesnika moždani udar uzrokuje invaliditet koji najčešće za posledicu ima trajnu radnu nesposobnost, javlja Tanjug.

Neurolog i fizijatar Klinike za rehabilitaciju u Sokobanjskoj dr Biljana Stojanović kaže da je poslednjih godina povećan broj pacijenata sa celebrovaskularnim insultom, odnosno šlogom.

Ona je Tanjugu kazala da, prema statističkim podacima, u svetu godišnje šlog dobije preko 15 miliona ljudi, a incidenca je oko 25 ljudi na 100.000 stanovnika.

– U Srbiji godišnje između 25 i 30 hiljada ljudi pretrpi akutni moždani udar, a među njima je poslednjih godina najzastupljenija populacija starosne dobi između 50 i 60 godina, ali u na rehabilitaciji imamo i mlađe, čija je starosna granica između 30 i 40 godina – istakla je dr Stojanović.

Uzroci – povišen pritisak, holesterol, šećer

Govoreći o uzrocima nastanka moždanog udara, dr Stojanović je rekla da oni mogu biti različiti, ali da ljudi ne obraćaju dovoljno pažnje na glavne faktore rizika među kojima se povišen krvni pritisak, povišena vrednost holesterola, šećerna bolest, naročito ona kod kojih nema jasnih manifestnih simptoma.

Prema rečima dr Stojanović, prevencija je moguća i to primenom zdrave ishrane, bavljenjem fižičkom aktivnošću, izbacivanje alkohola i pušenja iz svakodnevne upotrebe.

Povišeni holesterol, hipertenzija, dijabetes, razni nasledni faktori, pušenje i alkohol, jedni su od glavnih faktora rizika, a ne sme se zanemariti ni stres, odnosno nemogućnost prilagođavanja osoba savremenom načinu života i potrebama koje iziskuje svakodnevni život – istakla je Stojanović.

Simptomi

Stručnjaci ukazuju da vreme potrebno za rehabilitaciju posle te bolesti najviše zavisi od težine šloga, a samo petina preživelih uspe da se u potpunosti vrati u normalu.

Čak 60 odsto pacijenata ostaje sa manjim ili većim posledicama šloga, dok trajno onesposobljeni za samostalan život, odnosno ljudi koji zavise isključivo od tuđe pomoći, čine ostatak ove negativne statistike.

Simptomi koji ukazuju da je došlo do začepljenja krvnog suda u mozgu (šloga) su poremećeni pokreti jedne strane tela, slabost, nespretnost, oduzetost ruke ili noge, poremećaj osetljivosti, trnjenje strane lica ili tela, gubitak vida na jedno oko, gubitak koordinacije ili nemogućnost hoda, nerazumevanje ili nemogućnost govora.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 15 miliona ljudi doživi moždani udar u svetu svake godine, a od tog broja pet miliona umre i još pet miliona biva trajno onesposobljeno. U izveštaju SZO se ističe da visok krvni pritisak doprinosi nastanku moždanog udara kod više od 12,7 miliona slučajeva.

U razvijenim zemljama, učestalost moždanog udara opada, uglavnom zbog nastojanja da se uspostavi kontrola krvnog pritiska kod osoba sa povišenim krvnim, ali je ukupna stopa obolevanja od moždanog udara i dalje je visoka zbog starenja stanovništva.