Rani pubertet majke - gojazna deca

Uzrast u kojem devojčica dobije prvu menstruaciju bitno utiče na zdravlje njenog budućeg potomstva, pokazali su rezultati najnovijeg istraživanja britanskih ginekologa. Deca čije su majke dobile prvu menstruaciju u 11. godini dva puta su češće izloženija riziku da pate od preterane gojaznosti (obesitasa) od dece čije su majke ušle u ciklus sa 15 godina.

Ovo otkriće navešće žene koje su doživele rani pubertet da pažljivije prate težinu svojih ćerki i sinova - ukazuju istraživači.

Grupa naučnika sa Univerzitreta Kembridž u Engleskoj, koju je predvodio profesor Ken Ong, analizirala je prikupljane podatke o zdravstvenom stanju 6.000 dece rođene u ranim 90-tim godinama.

Dragocene podatke iustraživačima o sopstvenom zdravlju, uključujući i važan detalj kada su dobile prvu menstruaciju, ali i o telesnoj težini u vreme kad su ostale u drugom stanju, pružile su i majke dece koja su bila predmet istraživanja.

Deca čije su majke prošle kroz rani pubertet, pokazala su istraživanja, relativno brže su rasla i dobijala u težini nego druga deca. Na primer, sa devet godina, deca čije su majke prvu menstruaciju dobile u 11. godini, u proseku su bila 1.5 kilogram teža i santimetar viša od dece čije su majke prvu menstruaciju imale sa 13 godina.

Profesora Onga posebno zabrinjava otkriće da mnoga deca koja su bila teža i rasla brže od vršnjaka u kasnijem životu imaju zdravstvenih problema. On ukazuje da su brojna istraživanja pokazala da će devojčice koje su ušle u rani pubertet kao odrasle žene imati problema s kilažom.

Naučnici su takođe ustanovili još jedan zabrinjavajući podatak: 15 odsto dece starih do devet godina, a čije su majke prvu menstruaciju dobile sa 11 godina, već je bilo preterano gojazno, dok je samo 4 odsto dece, čije su majke u menstrualni ciklus ušle sa 15 godina, bilo klinički gojazno.

Nakon što su prekontrolisali važne faktore, kao što je telesna težina majki, istraživači su otkrili da će deca čije su majke prvu menstruaciju dobile sa 11 umesto sa 15 godina, dva puta češće patiti od gojaznosti od druge dece.

Profesor Ong takođe smatra da kombinacija genetike i faktora sveukupnog ponašanja može objasniti zašto žene koje rano prođu kroz pubertet rađaju decu koja brže rastu, ali i dobijaju na težini.

Majke, pretpostavlja Ong, najverovatnije, deci prenose gene koji izazivaju brzi razvoj. Prema nekim mišljenjima, one na decu prenose čak i navike u ishrani koje pripremaju dečji organizam na brže sazrevanje. Neka ranija istraživanja su pokazala da gojaznost u detinjstvu često kod devojčica izaziva rani pubertet. Profesor Ong smatra da će rezultati njegovih istraživanja navesti žene koje su prošle kroz rani pubertet da budu posebno oprezne u praćenju telesne težine svoje dece.

Prerano sazrevanje i odrastanje može kod dece izavati psihološke probleme, primetila je pedijatar Marsija Herman-Gidens sa Univerziteta Severne Karoiline u Čepel Hilu, koja nije učestvovala u istraživanju profesora Onga. Ona, na primer, tvrdi da devojčice koje u pubertet uđu već sa devet godina vrlo brzo postaju seksualno privlačne za starije dečake, pa čak i odrasle muškarce.

Dečji ginekolog Džojs Li sa Univerziteta Mičigen u En Arboru, u SAD, smatra da su rezultati istraživanja važni za javno zdravlje zato što devojčice sve mlađe ulaze u pubertet. Tako, na primer, sredinom 18. veka, devojčice u Evropi prve menstruacije dobijale su sa 17 godina pa čak i starije, dok je danas prosečna starost 13 godina.

(FoNet)
KEMBRIDŽ, 08. decembar 2008.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.