Dan kada je Zemlja stala

Nadajmo se da Zemlja nikada neće stati na ovaj način, jer nam onda sigurno preti istrebljenje… dosadom! Jedna reč: kompromis! A uz nju savršeno stoji druga: truli!

Samo, s kim film “Dan kada je Zemlja stala” (The Day the Earth Stood Still) pravi kompromis?! S publikom?! Svakako. Ali, u krajnem skoru – uvredljivo.
Možda s tržištem?! Apsolutno. Samo, oglašivači bi trebalo što pre da naprave procenu štete.

Hej, a da pitamo Kijanua?! Ipak je on vanzemaljac Klaatu koji pompezno dolazi na Zemlju sa savetima. Mada, izgleda je Dženifer Koneli vanzemaljska matica?!

Neka se svi glumci-vanzemaljci lepo “zahvale” reditelju Skotu Deriksonu (The Exorcism of Emily Rose) i ekipi koja je odlučila da ih regrutuje na najtupaviju misiju pokoravanja Zemlje ikada.

Šta je sve film “Dan kada je Zemlja stala”?

Još jedno SF ostvarenje koje žuri da izvuče publiku sa božićnih sniženja (u zemljama gde ih zaista ima; to nema nikakve veze s nama) i utera u specijalne efekte. Šljašti, trese, ruši se i ljigavi svašta, a zaista kul jeste jedino transformacija ogromnog robota GORT-a (Klaatuov pratilac, da ne kažemo dete) u oluju metalnih buba, proždiračica planete. Njihov put “grickanja” je najbolji efekat, ako ne i jedina smislena(?!), zabavna stvar u filmu.

Deriksonov problem će biti i publika. S jedne strane će da ga zgaze fanovi SF-a koji su upoznati sa originalom iz 1951. godine. A s druge strane će najgorim oružjem na svetu – dosadom, ubiti publiku koja samo želi da na dva sata iskulira svetsku ekonomsku krizu, a ne da preživljava još jednu.

Nema ovaj film petlje da pošalje jasnu ekološku i duhovnu poruku Zemljanima: nema te vanzemaljske ili bilo koje druge “sile” koja čoveku može da naudi kao on sam sebi! Hm, da se ne inate s Alom Gorom?! OK, to bi bilo previše čudno.

Napad kiseline

Tu je i napadni “product placement” svega i svačega – od brze hrane do goriva. Nekada se na to nasmejemo. Kiselo, ali ipak nasmejemo. U ovom filmu, zbog svega što jeste – lišen kreativnosti i lažno angažovan – svi brendovi izazivaju isključivo napad “kiseline” (u želucu). Čak i da je u autorima postojala časna ideja kritike konzumerizma, prazan prostor nikada ne može biti zaštita od advertajzing udaraca.

Veliki problem su i zvezde filma. Kijanu Rivs i Dženifer Koneli kao da su pali s Marsa. Bukvalno! OK, od Rivsa se to i dalo očekivati. Davno mu je prosek “izvadio” pokojni River Feniks (“My Own Private Idaho”). Čak je “prepisivao” i od Sandre Bulok (“Speed”). Tu je i “Matriks”, gde je ideja bila veća od kasting pitanja. Nije lako polagati “vanzemaljski ispit” kada su u sali samo predivne (vidite da su nam omiljene!) metalne bube.

Ono što je zapravo zabrinjavajuće jeste Dženifer Koneli. Šta joj bi?!

U ekipi koja će “zaustaviti planetu” jedino ko se još primećuje – što nije obavezno pozitivna stvar – jesu Keti Bejts i Robert Kneper (T-Bag iz serije “Prison Break”). Ostali kao da ne postoje. Pardon, tu je i jedno lepo dete – Džejden Smit. Kad je već tata Vil bio zauzet… E pa, on bi definitivno zapečatio ovaj film.

Ako ikada dođe ovakav sudnji dan, onda bolje da poželimo da nas metalne bube pokore! To bi bilo daleko zabavnije. 

Katarina Milovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.