Hrana „pojede“ više od jedne plate

Zahvaljajući rastu prosečnih zarada u aprilu, kupovna moć u Srbiji je neznatno porasla, ali ipak nedovoljno da bi se dostigao nivo iz lanjskog decembra. Bilo kako bilo,  prosečna zarada od 20.887 dinara, bila je dovoljna da pokrije takozvanu minimalnu potrošačku korpu, koja je koštala oko 16.343 ali ne i onu pravu prosečnu od 26.192,82 dinara, što znači da je za nju bila potrebna 1,25 zarada.
U odnosu na prethodni mesec, minimalna korpa poskupela je 3,3 odsto, a prosečna 3,2, dok je u odnosu na decembar 2005. godine minimalna skuplja šest i po, a prosečna 6,1 odsto. Prosečna plata je, inače, porasla 3,9 odsto u odnosu na prethodni mesec, ali je 5,4 odsto manja od decembarske. Oko 95 hiljada zaposlenih, međutim, nije uopšte ni primilo platu, što je 9,2 odsto ukupno zaposlenih u Republici. 
Kada se izuzmu ovi koji su ostali bez plata, prosečna zarada onih koji su je ipak primili bila je 23.488 dinara, ali  je samo polovinu te sume primilo oko 10 odsto zaposlenih, a otpriliko isto toliko njih primilo je više od 35 hiljada dinara, dok je od polovine do proseka stiglo 54 odsto zaposlenih. Za pokriće minimalne korpe, koja je poskupela za skromnih 522,7 dinara, dakle bilo je potrebno 0,78 prosečne zarade, dok je prosečna bila skuplja oko 812 dinara, ili 3,2 odsto. Pri tome, izdaci za hranu i piće povećani su u obe korpe, u minimalnoj korpi za oko 278 dinara, a u prosečnoj za oko 574 dinara. Najviše su povećani izdaci za povrće i prerađevine od povrća, sveže i prerađeno meso i voće i prerađevine od voća. Ovo je rezultat korekcije cena, ali i sezonskih promena u strukturi korpe − u obe korpe uključeni su spanać, zelena salata i svinjska rebra, povećana je količina boranije u minimalnoj i limuna u prosečnoj korpi. Ukupni izdaci za neprehrambene proizvode i usluge povećani su u minimalnoj korpi za samo 8,66 dinara, a u prosečnoj za 108,90 dinara i to zbog poskupljenja cigareta, koje minimalna korpa ne sadrži.
Natprosečnu kupovnu moć, računajući obe korpe, imali su Beograđani, Novosađani, Smederevci, Pančevci i Subotičani. Jedino je još u Šapcu kupovna moć merena minimalnom potrošačkom korpom na republičkom nivou, iako kupovna moć merena prosečnom potrošačkom korpom ovaj grad svrstava u grupu gradova sa ispodprosečnom kupovnom moći. Ispod proseka bili su Užičani, Zrenjaninci Kragujevčani, Nišlije, Kraljevčani, Valjevci, Zaječarci, Leskovčani, kao i žitelji Sremske Mitrovice. Najlošiji životni standard imaju Valjevo, Zaječar i Leskovac, budući da je u svim gradovima osim u njima prosečna mesečna zarada uspela da pokrije minimalnu potrošačku korpu. (“Pregled”)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.