fbpx

Lik sa novčanice

Dve plave metalne table, na početku i na kraju ulice, sa natpisom Ulica Đorđa Vajferta, jedina su obeležja koja ima ovaj zaslužni nekadašnji prvi vlasnik borskog rudnika. I kada iduće godine, posle 105 godina, rudnik po drugi put dobije novog vlasnika, možda će i to nestati. Kao što je 11. avgusta 1981. godine nestalo izvozno okno VAJFERT, izgrađeno 1926. godine.

To najveće skip okno u istoriji rudarstva sasečeno je u parčiće i otišlo u staro gvožđe. Uzaludni su bili zahtevi građana da se najveći nemi svedok prošlosti borske jame sačuva za nove generacije, ili bar kao turistička atrakcija grada.

Tako nestaju poslednji trajni belezi o Đorđu Vajfertu u Boru. A on je, pored Franje Šisteka, najzaslužniji za postojanje Borskog rudnika zlata i bakra, o kome se poslednjih godina dosta priča.

Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu 1850. godine, u pivarskoj porodici. Otac mu je bio vlasnik pivara u Pančevu i Beogradu. U Pančevu je završio nižu realku, u Budimpešti Trgovačku akademiju, a u Bavarskoj Pivarski odsek. Međutim, pivarskim zanatom se nikada nije bavio.

Od 1872. godine sa ocem radi na istraživanju kostolačkog ugljenokopa. Kasnije je radio na istraživanju Avale, Kostoca i Miroča. Ova istraživanja nisu bila od koristi, izgubio je blizu 730.000 dinara, što je u to vreme bilo mnogo para. I pored gubitaka, on 1897.godine počinje da istražuje rudu bakra u Boru. I baš to istraživanje mu se posrećilo. Pronalaskom rude bakra u borskom kraju, nadoknadio je sve što je izgubio u rudarstvu. Nakon toga je 1903. godine otvorio Borski rudnik i bio vlasnik prve koncesije na njegovu eksploataciju narednih 50 godina.

Međutim, rudnik su otkupili Francuzi i eksploatisali ga do 1914.godine. U toku Prvog i Drugog svetskog rata, rudnik preuzimaju Nemci, a od 1944. godine do današnjih dana, vlasništvo je radničke klase, odnosno države.

Vajfert se nije isticao samo u rudarstvu. Od 1883. do 1889. godine bio je viceguverner Narodne banke, jedan od njenih osnivača, a za guvernera je izabran 1911. godine i bio na njenom čelu do1926. godine. Bio je i počasni predsednik Industrijske komore i predsednik poznatog novčanog zavoda BEOGRADSKA ZADRUGA. Otuda njegov lik na novčanici od 1.000 dinara.

Vajfert nije bio samo industrijalac, bankar i istraživač, već i strastveni kolekcionar. Ovo je nasledio od oca Ignjata i brata Huga.U Narodnom muzeju u Beogradu postoji zbirka od 14.114 primeraka kovanog novca, od antike do savremenog doba.

Biografi Đorđa Vajferta jednom rečenicom opisali su njegov život: “On je primer. On je istorija. On je uspeh.”

Da ga javnost nije baš volela, i sam je naveo u svojim beleškama 1912. godine, napisavši između ostalog i ovo: “Tendeciozno je pisanje Samouprave o poseti prestolonaslednika Boru, šturo i nikakvo. Ja sam tu imao zanimljiva izlaganja, a oni me samo jednom pomenuli”, piše između ostalog Vajfert.

Posle njegove smrti 1937. godine pronađena je i objavljena "Beleška o Borskom rudniku i rudištu".

Jon Mirt

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.