Samit EU: Postignut dogovor o pomoći bankama
Postignuti sporazumi navode na zaključak da je Nemačka popustila u insistiranju na strogim merama štednje u zamenu za novac za pomoć državama.
To je neka vrsta pobede za Italiju i Španiju, koje su iznele argument da su već uradile dovoljno da pomognu svojim ekonomijama, ali da su pred njima rastući troškovi pozajmica.
Takvim merama finansijske stabilizacije do sada se protivilo više zemalja, posebno Nemačka.
Nakon samita evrozone koji je završen rano jutros, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej najavio je da će do kraja ove godine biti uveden mehanizam direktne dokapitalizacije banaka, pod izvesnim uslovima, kroz fondove za pomoć FESF i MES.
"Kada bude spreman, Evropski mehanizam za stabilnost (MES) imaće mogućnost direktne dokapitalizacije banaka", kazao je Van Rompej na konferenciji za novinare.
U evrozoni će postojati jedinstven mehanizam finansijskog nadzora, u kojem će "Evropska centralna banka u potpunosti igrati svoju ulogu", kazao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Evrozona je, takođe, spremna da fondove za pomoć koristi tako da "umiri tržišta i postigne stabilnost", kazao je Van Rompej.
"Na zahtev Italije, posle duge diskusije u zaključke je uvršten paragraf o mehanizmima za stabilizaciju tržišta država koje poštuju njima upućene preporuke", kazao je italijanski premijer Mario Monti.
"To je trenutno slučaj sa Italijom", kazao je Monti i dodao da Italija u ovom trenutku ne namerava da pribegne tim mehanizmima.
Monti nije skrivao zadovoljstvo i sporazum je nazvao "veoma značajnim za budućnost Evropske unije i evrozone".
Van Rompej je kazao i da su lideri evrozone prihvatili predlog o uvođenju "istinske ekonomske i monetarne zajednice u roku od 10 godina, koja će se zasnivati na četiri stuba - bankarskoj,
budžetskoj, ekonomskoj i političkoj uniji".
"Bilo je izuzetno važno da se složimo ne samo o izveštaju već i o jasnoj viziji onoga što mora da se uradi" i o "radu na četiri stuba, kako bi evro postao neoboriv projekat", kazao je Van Rompej na konferenciji za štampu nakon prvog dana samita lidera evrozone.
Jedna od glavnih predloženih mera jeste uvođenje centralizovanog nadzora nacionalnih budžeta u evrozoni.
Van Rompej je najavio je da će preciznija "mapa puta" biti sačinjena narednih meseci.
"U tom procesu blisko ćemo sarađivati sa zemljama članicama, a konsultovaćemo se i sa evropskim institucijama", posebno Evropskim parlamentom, kazao je Van Rompej.
On je naveo da će prvi izveštaj o tome predstaviti u oktobru.
U prvom delu samita dogovoren je podsticaj privrednog rasta u EU u visini od 120 milijardi evra, a Italija i Španija uslovile su svoju podršku tom planu za ekonomski rast u Evropi donošenjem hitnih mera za pomoć zemljama u finansijskim teškoćama.
Polovina tog iznosa dobiće se tako što će se povećati kapacitet pozajmljivanja Evropske investicione banke do 60 milijardi evra, a druga polovina će se dobiti preimenovanjem neiskorišćenih strukturnih fondova.
Takođe će se tokom leta pokrenuti projekti za finansiranje infrastrukture u saobraćaju i energetici, u visini od pet milijardi evra.
Samit EU biće nastavljen danas, kada će se posebno razmatrati pomoć slabim zemljama u evrozoni.
BRISEL, 29. juna 2012. (Beta)