Real Landscapes
„Mir, lepota i stalno obnavljanje: to je čudo prirode. Sanjarimo o putovanju, o usamljenom ostrvu ili o utočištu negde na kopnu. U želji da se otresemo prisustva civilizacije silno čeznemo za prirodom“. Margaret Urmajster, uvodni tekst u katalogu.
„Real Landscapes" (Pravi pejzaži), fotografije iz istoimenog serijala Tomasa Vredea (Thomas Wrede) izložene su u galeriji Remont od 19. januara do 6. februara 2009. godine. Projekat je ostvaren u saradnji sa Gete institutom, i to je prvi put da ove dve kuće na ovakav način sarađuju, a nadamo se da će se to i nastaviti.
Dečije igračkice: kućice, automobilčići, mostići,... pa malo iz prirode: pesak, zemlja, kamenčići,... i mnogo, mnogo mašte. Mašte i znanja i strpljenja. Još malo obrade i dorade, recimo onog dramatičnog svetla koje daje pravi kontrast igranju u igri igračkama.
I stvarno se zapitamo šta je veliko a šta malo? Može li nečija mala i gotovo „naivna“ igra da preraste u monumentalno viđenje „velikih“ civilizacijskih ideja i stremljenja savremenog čovečanstva.
Šta je veliko u prirodi i/ili zašto je (ako je) priroda velika, a šta je u igri to što iz „malog“ može narasti u nešto „veliko“? Koliko mašta može biti „veća“ od stvarnosti? Kada se dete igra na pesku jasno nam je da će jednog dana izrasti/odrasti u velikog, zdravog, ozbiljnog čoveka. Kada se odrasli igraju u pesku to može značiti samo da jedan deo njih nikad neće pristati na sve što odrastanje podrazumeva.
Na otvaranju izložbe su govorili Darka Radosavljević, istoričar umetnosti i kustos u Remontu – Nezavisnoj umetničkoj asocijaciji, Volfram Mas ambasador Nemačke u Beogradu, Branimir Karanović, fotograf i profesor na FPUD u Beogradu i Juta Gerig direktorka i rukovodilac odeljenja za kulturne programe Gete instituta.
Posle otvaranja usledio je koktel, a posle par čašica svi smo pazili da slučajno ne zagazimo/zgazimo (u) svet igre i zato smo pažljivo hodali i tiho pričali. A onda smo se izuli i bosi ušli u pesak i kamenčiće. A onda sam čuo kako mama otvara prozor od kuće i zove me na ručak. Eh, a igranja nikad dosta.
Tekst: Dragan Kljajić, dete iz peska
Foto: Marko Risović, drugar iz igre