Štiklom po knjizi

Koliko puta ste se zapitali u vezi nekog “Zar će ova osoba jednoga dana gajiti decu, i kakve će im vrednosti preneti?” Problem nastaje kada ste vi ta osoba.

Izgubljena perspektiva

Ljudi su oduvek težili uspehu i priznanjima, ali, i uspešno balansirali između onoga što žele i onoga što mogu. Našim roditeljima, bakama i dekama je bilo najvažnije da stvore jednu zdravu sredinu u kojoj će njihovo potomstvo živeti. Iako nisu trošili mnogo vremena na obrazovanje (jer tada to nije bilo neophodno) oslanjali su se na logičko razmišljanje i deset prstiju koji će obaviti posao.
Današnje generacije se oslanjaju na sreću i “kombinacije”.
Naravno, lako je za sve promene okriviti težak život ili devedesete godine. I za političku scenu, lošu estradu i početak napadačkog uticaja iste, za narkomane, huligane i alkoholičare. Međutim, nije sve tako crno-belo. To što nešto nije vidljivo, ne znači da ne postoji. Svaka bolest, pa i ona koja vlada današnjicom “Hoću hleb bez motike“ prošla je kroz svoj period evolucije.
Naime, kada ste svakodnevno pod uticajem medija, lažnih uzora i idola, koji vode “savršene“ živote, a pritom su završili pola srednje škole (čast izuzecima), naravno da će oni uticati i na vas. Što oni više utiču na nas, tako se mi sve više pretvaramo u robote koji teže istim stvarima i automatski počinjemo da ličimo jedni na druge. Govorim i o tipičnom pitanju “Kako da uspem u svemu i dobijem sve uz minimalan trud?“ na koje ne postoji ispravan odgovor.

Sa predavanja na jahtu

Koje su to vrednosti koje su u današnje vreme zastupljene? Što bolja kola? Što skuplje cipele? Što veći simbol “Gucci“ ili “D&G“ na garderobi? Naravno, ne insinuiram kako bismo svi morali da se zamonašimo i nosimo crne odore. Opet, ne dozvoljavam da mi neki brend diktira način na koji ću da živim. A zaista, nažalost, postoje ljudi kojima je to sve na svetu. I koji se time razmeću, degutantno brbljajući o cenama svoje garderobe ili skupog načina života.
Tako dolazimo i do priče o tipičnoj mladoj Srpkinji, još nezreloj, u okrutnom svetu, koja pojma nema u šta se upušta kada dozvoli da joj neko plati piće ili prihvati poziv na nečiju jahtu (jahta je metafora svega što je danas popularno i traženo kod ljudi željnih pažnje, kvazi popularnosti, i nekog lažnog urbanog života javne ličnosti). Ta ista devojka zamenila je odlazak na fakultet i šetnju s momocima svojih godina odlaskom na skupocenu jahtu (ako je na crnogorskom primorju, utoliko bolje). Videla je na televiziji da ljudi koji nemaju puno škole, a imaju malo sreće, nekako uspevaju da se izbore za svoje mesto pod zvezdanim nebom. “Ako mogu oni, što ne bih i ja mogla“, pomislila je. Naravno, zaboravila je na razne nuspojave koje utiču na veliki broj ličnosti koje se bave bilo kojom vrstom javnog posla - narkomanija, mafija, nekontrolisano alkoholisanje i elitna prostitucija.

Nema svaka priča srećan kraj

Te večeri kada je obula štikle i “šutnula“ knjigu pod krevet, kako je ne bi podsećala na ono što je njen pravi život, a ne ova igrarija, postala je jedna od “njih“. Konačno je upala u krug ljudi koji su učinili da ona blista i oseća kao kraljica. Međutim, za to je morala da plati jasnu cenu - gubitak identiteta i zbogom pređašnjem životu.
Ne obraćajte pažnju na drugove koji mašu ključevima svojih pošteno zarađenih besnih kola, zaslepljene drugarice koje danonoćno luduju, a onda u 6 ujutru, šlogirane i istrošene, trče na tramvaj (osim ako gospodin nije galantan, pa je preteklo i za taksi). Ne slušajte ih, jer vi ste izuzetak. Baš izuzetak iz čuvene fraze “čast izuzecima“. Ne pokušavajte da, ono što biste proživeli za ceo život, strpate kao cilj koji morate ispuniti do 25. rođendana. To jednostavno tako ne ide.
Ma koliko god voleli sjaj, glamur, bliceve, popularnost i uprte poglede, setite se da oni ne traju dugo. Ne kaže se bez razloga “pet minuta slave“.
Opet, bilo bi licemerno kada bih rekao da to ne treba uopšte da nas zanima. Naravno da je i te kako privlačno zablistati, biti viđen i primećen. Normalno je nastojati da postanete važna i uticajna ličnost.
Međutim, postoji onaj malo teži i sporiji, ali opet, ispravniji put. Ja sam ga odabrao ne zato što sam muško, pa me niko ne bi ni pozvao na jahtu. Radim to jer poštujem osobu koju vidim u odrazu ogledala.