Patrijarh se seli na Dedinje

"Alo" piše da tu vilu mnogi smatraju ukletom, jer su njeni bivši stanari okončali živote pod misterioznim okolnostima.

Renoviranje vile preuzeo je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a koju mnogi u Srpskoj pravoslavnoj crkvi smatraju ukletom pošto su njeni dosadašnji stanari patrijarsi Gavrilo i Vikentije i hrvatski komunistički rukovodilac Andrija Hebrang živote završili pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.

Vila je kupljena 1939. godine za patrijarha Gavrila, koga su Nemci uhapsili u prvim danima okupacije 1941. godine i odveli ga u zloglasni logor Dahau. Neposredno posle završetka Drugog svetskog rata, u nju se uselio visoki funkcioner nove komunističke vlasti Andrija Hebrang, ali ni on nije bio bolje sreće. Njega su 1948. uhapsili partijski drugovi. Usledilo je suđenje čiji kraj nije ni dočekao, pošto je ubijen u zatvoru, a vlasti su njegovu smrt prikazali kao samoubistvo.

Posle Hebranga, u vilu se ponovo vratio patrijarh Gavrilo, koji je preživeo logorske patnje, ali je u njoj kratko poživeo i iznenada umro u maju 1950. godine. Nasledio ga je 1952. godine patrijarh Vikentije, koji je u njoj poživeo samo šest godina. Umro je 1958. godine, samo dve sedmice posle susreta sa Josipom Brozom, kada je odbio da potpiše pamflet kojim bi SPC priznala otcepljenu Makedonsku pravoslavnu crkvu, piše "Alo".

Patrijarh German, koji je na svetosavski tron stupio 1958. godine, odbio je da se useli u tu kuću sa obrazloženjem da mu je daleko da svakoga dana putuje gradskim prevozom do Patrijaršije. To su bila vremena kada Crkva nije imala nikakav, a kamoli skupoceni vozni park kakav danas imaju i vladike u manjim i siromašnijim eparhijama. Ni patrijarh Pavle, poznat po skromnosti, nije želeo da živi na Dedinju, tako da je rezidencija tokom devedesetih uglavnom služila da Crkva zbrine izbeglice koje su od nje tražile pomoć.