Sting i Edin Karamazov

Jedan od koncerata koji je nesumnjivo privukao najveću pažnju kada je ovaj Gitar Art festival u pitanju, upravo je ovaj nastup koji su zajedno osmislili Sting i Edin Karamazov. Dva naizgled potpuno drugačija muzičara, koje biste možda i teško sklopili u duet, našla su se u zajedničkoj ljubavi prema lauti i renesansnom zvuku.

Oni koji malo bolje poznaju Stingov rad i interesovanja mogli su očekivati da će se otisnuti u ovakve vode, ali je ipak mnoge iznenadila informacija da će ovaj poznati pop/rok pevač i gitarista ovog puta u Beogradu predstaviti potpuno drugačiju stranu svoje „muzičke ličnosti“. Jer, mnogi nisu ni znali da se već dugo interesuje i radi na zvuku koji ima malo veze sa onim po kojem ga pamtimo.

Njegovo ime, samo po sebi, sigurno je bilo dovoljan razlog da Centar „Sava“ bude prepun, te, ako ste kojim slučajem na ovaj nastup došli kao novinar, nije bilo šanse da presedite koncert... Postavljalo se doduše još u holu pitanje koliko zapravo ljudi u publici zna šta da očekuje, i koliko njih je došlo samo zato što je to Sting, a koliko je onih koji poznaju i vole muziku kojoj se on posvetio poslednjih godina. No, ta pitanja nisu mogla da vam pokvare ugođaj, svejedno ste mogli da uživate u dobrom i kvalitetnom nastupu.

Zajednički album „Songs from the Labyrinth“ ovaj dvojac izdao je 2006. godine. Da su na pravi način preneli emociju koju je stvarao Džon Daulend pišući ove pesme na dvoru kraljice Elizabete u 16. veku, govore i brojna priznanja kao i odlične pozicije na svim svetskim listama klasične muzike.

(old_image)Njegovo „Dobro veče“ na srpskom jeziku, na samom početku razgalilo je već ionako oduševljene ljubitelje njegovog dela, koji su glasno aplaudirali od onog trenutka kada je zakoračio na binu. A onda su počele da teku „Pesme lavirinta“ koje je Sting povezivao pričom koja vam omogućava da bolje shvatite okolnosti u kojima su ova dela nastajala. Uz naraciju Daulendovih pisama seru Robertu Sesilu, Sting je i ovom nastupu dodao nešto drugačiju dimenziju, te niste svedoci samo „običnog“ koncerta, već uživate u potpuno osmišljenom programu koji vas vodi na renesansne dvorove...
Neobično je bilo čuti ovog izvođača u ovakvim okolnostima. To je taj poznati i toliko specifičan vokal, ali toliko drugačije „upakovan“ da vam je potrebno neko vreme da se naviknete na činjenicu da on na tom mestu, u tom trenutku nije „onaj“ Sting, i nije deo grupe „Police“, već čovek koji slavi dela Džona Daulenda i modernoj publici prenosi njegove poruke. Ako se bolje udubite u tematiku, shvatićete, kao i on sam, da su im zajednički „pogledi na ljubav, te na bol i radost koju ona nosi“ i da neke njegove pesme nose sličnu emociju. Možda mu baš iz tih razloga nije bilo teško da na pravi način shvati njegova dela.

Edin Karamazov se i ovog puta dokazao kao vrstan muzičar. Jedan od najvećih virtuoza na lauti, iškolovan kod najboljih poznavalaca ovog instrumenta, bio je pravi izbor za ono što je Sting zamislio kada je krenuo u ovaj projekat. I pored nesuglasica na samom početku njihovog poznanstva, sjajno su se uklopili i zajedno odlično zvuče.

Nakon jedva sat vremena Sting i Edin su prvi put izašli sa bine, ali im nije bilo potrebno mnogo da se vrate. Sada već u nešto opuštenijoj atmosferi, Sting je obradovao fanove i sa ponekom pesmom sa svog repertoara, kao „Fields of Gold“, i „Message in the Bottle“ koje su izazvale odlične reakcije publike u ovako zanimljivom izdanju.

(old_image)„Izvešću još tri pesme... Edin ne zna ni jednu od njih“ rečenica je koja je izazvala smeh i uvela u „Every Breath You Take“. Pomogao je Edin Karamazov i tu, uklopio se i, i sam slatko nasmejao kada se Sting ponovo našalio „Pravio se da ne zna za mene, kada me prvi put sreo...“ i kada je posle „Roxane“ dodao„Bio sam poznat i pre nego što sam te upoznao!“ Usledio je još jedan veliki hit, i verovatno jedna od najboljih pesama koje je ikada napisao – „Fragile“.

Toliko su ove pesme prijale publici, da je bilo komentara da je mogao odlično da prođe samo da je njih obradio na ovaj način... Vratili su se još jednom na binu i uz malo „bluziranja“ na lauti, nakon sat i po, završili ovaj neobičan nastup.

Mogli ste da pomislite da bi ovaj zvuk neki drugi muzičari, pevači mnogo bolje uradili, mogli ste čak i da se setite nekoliko njih i da zamislite kako bi to zvučalo u njihovom izvođenju. E, da, mogli ste i da primetite poneki falš kod ovog britanskog gospodina... Ali to pod uslovom da niste dozvolili sebi da se prepustite, i ako niste s poštovanjem prihvatili njegovu želju da se približi svojim korenima. Treba mu odati priznanje na činjenici da je i posle toliko hitova i punih stadiona zadržao tu iskrenu skromnost posvećenog muzičara koji svira za mnogo manje ljudi u toliko intimnijoj atmosferi. Nije nemoguće da vam i posle ove konstatacije padne napamet da su ovo samo njegovi pokušaji da se uvuče u neke „ozbiljnije“ muzičke krugove, ali sve to ne umanjuje značaj onoga što radi... Kakva god da su vam predubeđenja ili očekivanja bila pre ovog nastupa, na kraju ne možete da ne priznate da vam je prijalo ono što ste čuli.