Religija zvana „Iron Maiden“

Od njih se uvek očekuje mnogo, i oni to uvek ispune! Mogli bismo satima da pričamo o tome koliko su i zbog čega toliko veliki, ali „Iron Maiden“ treba da se doživi! Njihove koncerte možete da slušate, ali je najbolje kada ih osetite celim svojim bićem. Bili su i ostali majstori spektakla, istrajni u kvalitetu koji ih je izdvojio na vrhu. Koncert u Areni bio je samo još jedan dokaz da je to zaista tako.

Bogovi metala

Hiljade fanova mogli ste da vidite satima pre koncerta na ulazima Arene, bilo je važno ući među prvima i zauzeti što bolje pozicije, da što bolje vidite bogove metala...

Kada su poslednji put gostovali u Beogradu, u martu 2007.godine, promovisali su album ''A Matter of Life and Death''. Godine čekanja tog koncerta učinile su manje važnom set listu, i 20 hiljada ljudi je izašlo zadovoljno sa Sajma, ali zafalile su tu neke pesme koje smo toliko dugo želeli da čujemo uživo. Ovog puta, oni najistrajniji i najveći fanovi znali su da ih očekuje set lista kakvu su sanjali! Kompilaciju „Somewhere Back In Time - The Best Of: 1980-1989“ izdali su u maju prošle godine, i na njoj se nalaze najveći hitovi „zlatnog perioda“ ove grupe, za koji većina fanova misli da je definitivno najbolji u njihovoj karijeri. Zato je i ova, istoimena svetska turneja toliko posebna i značajna svakom njihovom obožavaocu koji je uspeo da dođe do karte.

(old_image)Lorin Heris je sa bendom, kao što je i najavljeno, zagrevala publiku, ali kada su se oko pola deset pogasila svetla u Areni, salom se prolomio gromoglasan huk! Na video bimovima videli smo avion sa „Ajron Mejdenom", bend je kao i uvek stigao u Beograd letom 666... Oni izlaze iz aviona, koncerti sa turneje, oduševljena publika, i transparent „Iron Maiden is my religion“...

Kao i svi dosadašnji koncerti na turneji "Somewhere Back In Time", i ovaj je počeo ratnim govorom Vinstona Čerčila, iz vremena Bitke za Britaniju, a u pozadini se čuo instrumental „Transilvania“. Pesma koja govori o tom boju otvorila je i ovaj koncert - "Aces High“.

Hiljade ruku u vazduhu

Arena je od prve sekunde izgledala fantastično. Hiljade ruku u vazduhu, publika koja peva sa bendom, oduševljenje sa svakim tonom koji dolazi sa bine. Za razliku od njihovog prošlog gostovanja, zvuk je bio odličan, a bina...pa, i na to smo već navikli kada su oni u pitanju...
Impresivna scenografija sa staroegipatskim motivima, i šestorica fantastičnih muzičara koji u godinama kada se to od njih možda ne bi ni očekivalo, daju sve od sebe da koncert i zvuči i izgleda perfektno!

Usledila je pesma "2 Minutes to Midnight" sa albuma „Powerslave“ iz 1984. godine o Doomsday satu, a onda su malo „skrenuli“ sa dosadašnjih set listi sa turneje i odsvirali “Wrathchild“ sa drugog albuma ''Killers''. Naime, rešili su da počev od ovog koncerta malo izmene repertoar i sviraju više pesama sa prva četiri albuma.

„Scream for me Serbiaaa!“ zavrištao je Brus Dikinson (Bruce Dickinson), koji je, kao i tokom cele svoje karijere, bio sjajan na sceni. Trčao je, menjao kostime i, očekivano odlično, otpevao sve pesme.

(old_image)„Dobro veče, Beograde! Da li ste imali neke planove za večeras? Bićemo ovde neko vreme...“ Usledilo je još jedno iznenađenje propraćeno gromoglasnim aplauzom – „Children of the Damned“ sa albuma „The Number of the Beast“ iz 1982.godine, a onda vrisak za "Phantom of the Opera", pesme prvi put objavljene na albumu „Iron Maiden“ na samom početku njihove karijere.

Dikinson se pojavio mašući britanskom zastavom kada su se začuli prvi tonovi himne hevi metala „The Trooper“ sa „Piece of Mind“. Još jednom, možete da naučite mnogo o istoriji slušajući njihove pesme, ova govori o bici kod Balaklave... Preskočili su koju godinu do 1986. Zaustavili se na albumu „Somewhere in Time“ uz pesmu „Wasted Years“.

Neverovatnu atmosferu do usijanja dovelo je petnaestominutno izvođenje „Rime of the Ancient Mariner“...pesme koja je kao ceo album u malom...toliko dobrih i odlično uklopljenih delova...

A „ekipa“ na bini u punom sjaju! Neverovatna energija Brusa Dikinsona zaista je dovoljna i sama po sebi da podigne na noge celu Arenu. Ali kako još uvek zvuče muzičari koji su stvorili ove pesme pre više od dve decenije!... Dejv Marej(Dave Murray), Edrijen Smit (Adrian Smith) i Janik Gers (Janick Gers) fantastično uklapaju svoje gitarske deonice, pa svaki solo i prelaz zvuče savršeno! „Kraljevi terce“ zvučali su i ovog puta potpuno vanzemaljski... „Krivac“ za osnivanje grupe, Stivi Heris (Steve Harris) i ovog puta bez greške na basu, ali definitivno neverovatan bio je vremešni Niko Mekbrejn (Nicko McBrain) za bubnjevima! Imati takvu energiju, u tim godinama, na tako napornim turnejama nije nimalo lako...

Huk...i ...kaaaakav koncert!!!

(old_image)Nastavili su sa „Powerslave“ uz crvene vatre na bini, kada se Dikinson pojavio sa maskom na licu, a onda još jedan veliki hit iz 1982. godine koji govori o sukobu Indijanaca i belih ljudi – „Run to the Hills“.

Jedini izuzetak koji nas je prošetao do 1992. godine bila je pesma "Fear of The Dark", sa istoimenog albuma, koja se ne nalazi na kompilaciji koju promovišu, ali je toliko veliki hit i tako dobra pesma, da im tako nešto nije za zameriti...
Čuli smo još "Hallowed Be Thy Name", i kao i obično, za kraj "Iron Maiden"... Tada se na bini pojavio i Edi, bez koga nije prošla ni jedna naslovnica njihovih albuma, pa ni koncert.

Nije lako opisati huk koji je zvao bend da se vrati na scenu... Zafalilo je opet nekih pesama, a i nije lako pustiti Mejdene da odu... Laknulo je mnogima kada su shvatili da ni ovog puta neće otići bez „The Number of the Beast“. A neki su i zaplakali od sreće kada su se začuo prepoznatljiv uvod u "The Evil That Men Do" sa albuma „Seventh Son of a Seventh Son“ iz ’88, a čiji je naslov inspirisan Šekspirovim delom „Julius Caesar“... Za kraj, „Sanctuary“...

Uprkos pozivima i skandiranju „Mejden, Mejden!“, bogovi metala nisu ponovo izašli na binu. Problem sa ovakvim koncertima je što vam nikada nije dosta... A problem sa ovakvim bendovima je što uglavnom poželite da ih vidite mnogo češće nego što su u mogućnosti da dođu!

Verovatno su sada suvišni bilo kakvi komentari, u jedan tekst neće stati sva njihova veličina. Ono što je važno jeste da su je itekako svesni svi oni kojima „Iron Maiden“ više nisu grupa, već „religija“!