Ko voli devedesete ?

Pogrešno je reći da se devedesete vraćaju. Duh devedesetih se već vratio, i to kao rivajvl dens turbo folka, ili neo turbo folk.

To nam pokazuje druga po redu velika „retro“ žurka u EXPO centru, sa gostovanjem Dr Albana. Bilo je više hiljada mladih. Ništa čudno ako neko voli „Rhythm is a dancer“ ili recimo „La Bouche“. Ali, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da su domaća podrška bili Duck, Alpha Team, Ivan, Dr. Iggy… i prepun EXPO koji im se raduje.

Pozdravlja vas čika Dača

Da krenemo od domaće podrške. Prvi je na scenu izašao Dača Duck. Dača je jedan simpatičan lik koji kul đuska na bini. Činilo se da nije mogao da veruje da čitav EXPO u glas peva s njim, i mislim da takvu količinu obožavanja nije osetio ni na vrhuncu svoje karijere, polovinom devedesetih. Zatečen, i sam je rekao „Sećate me se? Ne mogu da verujem. Vi ste bili jako mali kad je čika Dača radio“. Halom se prolomio gromoglasan smeh. Nije bilo jasno šta je smešno, s obzirom na to da je čovek rekao istinu – neka prosečna starost (bolje reći mladost) posetilaca bila je oko 20 godina. Manje je verovatno da se sećaju tekstova, već da su poslednjih godina malo „obnovili gradivo“. Nakon svog nastupa od tri izvedene pesme, Duck je završio uz „Pozdravlja vas čika Dača“. I oni su oduševljeno pozdravili čika Daču.

Tu su bile igračice koje đuskaju na bini, laseri, prilično dobro ozvučenje… Slušamo neku stranu stvar iz devedesetih, pa „Kralja Kokaina“, Beat Street

Domaća podrška se smenjuje, svi znaju skoro sve reči, peva se, neki se penju jedni drugima na leđa, drugi se savatavaju po uglovima, treći komentarišu u WC-u kako ne mogu da veruju koliko su poznatih ljudi sreli…

Pred sam nastup Dr Albana trebalo je da nastupi Dr Iggy, međutim on se nije pojavio, ali je zato snimio poruku kojom je pozdravio sve prisutne: „Na žalost, neću moći da budem sa vama, ali ću biti s vama u mislima. Za početak slušamo – Oči boje duge“. I himna devedesetih se prolomila – „Oči boje duuuuugeee sad mi trebaju, srce puno tuge da obuzdaju…“.

Oko 1 sat iza ponoći izlazi i Dr Alban. Izgleda profi u belom odelu, sa još nekoliko igrača i pevačicom – svi su u belom. Počinje svoj nastup prodornim glasom, i prva stvar „Hello Africa“. Svi pomalo đuskaju, mada se oseća da je euforija splasnula. Dr Alban je za neke oličenje početaka dens muzike, ali ovde se sada sluša neki drugi dens – „Tek je 12 sati“, „200 na sat“ i ostali… Čini se da bi organizatori samo s domaćom podrškom mogli da napune EXPO centar.

I Ivan je pozdravio publiku, i rekao da će nastupati posle Dr Albana. Ivan je možda i najveće oličenje devedesetih i on se sve ovo vreme pojavljivao tu i tamo na televiziji, negde je i nastupao. Pitanje je šta se u međuvremenu desilo sa ostalima koji su nekako odjednom nestali, pa se ponovo odjednom i sakupili i vratili.

Kako su se vratile…

Kada se pomene povratak devedesetih u muzici, odnosno turbo folka, mnogima je prva asocijacija da je to neka parodija ili sprdnja. Ali ne, to je trenutno realnost dobrog dela klubova i mlađe publike. Devedesete su još početkom 2008. godine počele da se vraćaju bojažljivo – pretpostavljam da je neko pustio neku stvar iz devedesetih, to je naišlo na oduševljenje, i onda je prepoznata formula – devedesete su hit!

Zatim je jedan klub uveo tematsko veče – muzika devedesetih. S obzirom na posećenost, i drugi klubovi krenuli su za njim. Organizovano je i po više večeri nedeljno s ovakvom muzikom, i svako od njih bilo je posećeno tako da „igla nema gde da padne“, pada se samo u trans.

Onda su krenule i veće žurke, među kojima su dve u EXPO centru, a bezbroj po gradovima širom Srbije. Nekadašnji izvođači Beat Street, Alpha Team, Ivan i mnogi drugi zajedno nastupaju, izvode po nekoliko svojih ultra hitova, što izaziva potpuni haos među publikom.

Dakle, nikome nije „tek onako“ palo na pamet da pravi žurke s muzikom devedesetih. Postoji potreba, i odgovor na tu potrebu. A kako je potreba prilična, onda TOP FM, koji je glavni organizator, organizuje već drugu po redu veliku žurku s muzikom devedesetih.

Trend vraćanja devedesetih postoji i u drugim žanrovima muzike – trens, alternativne, tehno, haus. Tu se puštaju stari „evergreen“ hitovi, podseća se šta se nekada slušalo, i kako se razvijala muzika koja se sluša sada. Međutim, odziv publike i nije bio baš veliki, uglavnom je bilo ljudi da se napuni klub, ali nije bilo euforije.

Ko voli devedesete

Jasno je da ih voli mlađa publika. I to uglavnom oni koji teško da se jasno sećaju tih izvođača i tekstova njihovih pesama. Pre će biti da su ponovo počeli da ih slušaju. Naravno, postoji dobar deo onih koji izlaze na devedesete zato što su jako popularne i pravi su hit.

Turbo folk nastao je kao mešavina narodne muzike s popularnom dens muzikom u začetku. Čini da se je izrastao „hibridno“ i odjednom, i to u doba samoizolacije Srbije. Većina nije mogla ništa drugo ni da čuje, ni da vidi. Sa svih strana ljudi su bili bombardovani takvom muzikom. Nekako si „morao“ da je slušaš. Međutim, publika sada sluša devedesete zato što želi i voli. I pored toga što je prošlo 15 godina, što se pojavilo mnogo nove i drugačije muzike, što njihovu zemlju posećuju i MTV zvezde (što je tada bilo nezamislivo), oni vole devedesete.

Postoje neka tumačenja koja kažu da je turbo folk postao izraz socijalnog bunta. To i nije daleko od istine.

Devedesete se nisu vratile samo u muzici, vratila se i estetika devedesetih – šuškave trenerke na golo telo, er maks najk, upasana dukserica…

Neko se jednom zapitao: „Možeš li da pevaš devedesete, a da tražiš devojku iz 21. veka?“
Šta traže devedesete u 2009. godini? 

Fotografije sa ovog događaja možete pogledati ovde.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Mirjana Ristić