Tri puta bioskop

Kada biste izabrali tri puta veći ekran od najveće plazme... kada biste tri večeri posvetili filmskoj zabavi... u bioskopima bi vas dočekala i ova tri filma

A kada kažemo “tri filma“ mislimo: jedan veoma dobar, drugi pristojan i treći ispodprosečan. 

Veoma... Bendžamin Baton!

Zamislite koliko je teško jednom hardkor fanu Dejvida Finčera (“Sedam“, “Borilački klub“) da za njegovo raskošno čedo ne kaže “odlično“, nego samo “veoma dobar“. Veeeeeoma, teško. 

“Neobičan slučaj Bendžamina Batona“ (The Curious Case of Benjamin Button) jeste narativno bogatstvo i raskošna fantazija, ali značajnim delom i žrtva prevelikog truda u trci za nagrade.

Uspešnim scenarističkim postupkom Erika Rota od kratke priče F. Skota Ficdžeralda, nastala je prava epska priča o čoveku koji se s godinama podmlađuje, prolazeći kroz emotivno turbulentan dvadeseti vek. Bizarnost starenja “unatraške“ (još Mark Tven je primetio da najbolji deo života dolazi na početku, a najgori na kraju, te nastaje želja da se “situacija obrne“) svedena je samo na sporedni događaj u lepezi emocija večne ljubavi i misli o prolaznosti života, precenjenosti mladosti/starosti...

Besprekorna produkcija i najmodernija tehnologija  u potpunosti su u službi dostizanja klasičnog holivudskog pripovedanja. Zbog toga, Finčer zaslužuje aplauze. 

Međutim, ispod savršene maske, specijalnih efekata i sage koja gledaoca zaista uvlači u život junaka i njegove večne ljubavi, kriju se emotivne rupe. A zbog ovoga, Finčer nam je malo (nikako sasvim!) slomio srce.

Kada se ukloni sve vidljivo, ostaje osećaj distanciranosti. Iako sasvim posvećen ulozi, ovo ipak nije najbolje izdanje Breda Pita (već smo sigurni da će utisak popraviti u Tarantinovom "Inglorious Basterds"!). Za razliku od njegove i prosečnosti Kejt Blanšet, stoje besprekorne epizode Taraži P. Henson i Tilde Svinton. Naravno, tu je i magični Nju Orleans.

Više od dva sata sasvim smo zaokupljeni Bendžaminovim životom, a opet, posle svega, negativno odgovaramo na najveći izazov od svih kada je film poput ovog u pitanju: Da li verujemo ovim ljudima?

Iako ovog puta Finčer prolazi kao "jak vrlo dobar" (za neke je to sjajno, ali njega više volimo s prosekom 5.0), “Bendžamin Baton“ ipak jeste njegovo prvo, pravo, veliko, holivudsko izdanje koje obavezno treba pogledati. Možda je producentima previše stalo da budu zapamćeni kao deo sezone nagrađivanja 2009. Ali, teško da će se okititi Oskarom. Zaslužena kazna im verovatno stiže od “Slumdog Millionaire“-a, a u nekoj ludoj kombinaciji Finčer bi možda mogao da osvoji nagradu za Najbolju režiju... Mada, ipak Deni Bojl. 

(old_image) Pristojno... Tom Kruz!

Stvarno nije fer što svaki film Toma Kruza prvo padne na mačeve kritičara, pa tek onda uskoči u bioskope. Svi su bili sumnjičavi zašto je tako dugo odlagana premijera “Operacije Valkira“ (Valyrie).

“Mora da je Tom toliko loš da se sada film opet montira.“

“Tom skače po Oprinom kanabeu i kvari imidž studija ’United Artists’.“

Tom ovo, Tom ono... Dosta više! “Operacija Valkira“ uopšte nije loš film. I Kruz je sasvim OK.

Film na tragu istorijske drame, trilera, akcije, dovoljno uzbudljiv da sve vreme osećate iglice na bioskopskoj fotelji kao da iščekujete da se davno zapisano promeni. Priča prati planiranje i egzekuciju poslednjeg pokušaja atentata na Adolfa Hitlera i svrgavanja njegovog režima, koji je planirala grupa okupljena oko pukovnika fon Štaufenberga (Kruz).

Ako je Kruz presudna figura za uspeh ovog filma (?!), onda bi trebalo da znate sledeće: izgovoriće nekoliko rečenica na nemačkom (koliko je kič ceo početak filma na ratištu u afričkoj pustinji, toliko je kul); kao i obično, sasvim je “primljen“ na ulogu (sanjao čovek da ubija Hitlera?!); standardno je krut i svaku rečenicu izgovara kao da će da ide u trejler; nema pojma šta znači držanje jednog nemačkog aristokrate, ali, nasuprot tome, iskreno je shvatio njegove vrline i mane; govori izrazito američkim engleskim, što baš “bode uši“ kada razgovara sa Kenetom Branom ili Bilom Najijem; uskraćena mu je prilika za njegov legendarni osmeh.

Sve u svemu, Kruzova posvećenost i harizmatičnost rezultirala je pristojnom ulogom. Jednako posvećen je i reditelj Brajan Singer iz čega je nastao jedan zabavan bioskopski film. I, na žalost, to je to. Film nije dovoljno inspirativan da utiče kao snažno parče istorije ili priča o jednom čoveku koji se usudio da misli i dela drugačije. Scenario je dobar, ali ne dovoljno revolucionaran u svojoj orijentisanosti na sam čin, a manje na ljude i dublje razloge okretanja protiv firera.

Posebno obratite pažnju na majora Remera, odnosno Tomasa Krečmana (setite se filma “Tražen“ Timura Bekmambetova). Iako u sporednoj ulozi, odiše pravom autentičnošću koja nedostaje mnogima u ovom filmu. Možda to ima veze sa njegovim učešćem u sjajnom filmu “Hitler: Konačni pad“ (Der Untergang) ili ulogom Adolfa Ajhmana... 

(old_image) Ispod proseka... Kupoholičarka!

Baš nam je bila potrebna dobra romantična komedija sa smislenom porukom da počnemo 2009. godinu. Zato smo mnogo očekivali od “Ispovesti kupoholičarke“ (Confessions of a Shopaholic), a dobili smo… skoro ništa!

Film koji je trebalo da na lagan način dotakne sve – od modnog biznisa i bankarskih kredita, preko zaljubljenosti i nezrelosti, do konzumerizma i materijalizma – pretvorio se u delimično romantičnu, povremeno duhovitu komediju, koja tek promrmlja o onome što zaista jeste kupoholičarska opsednutost brendovima i magičnim karticama. Tu je negde i Njujork, ali kao i da nije.

Glavna kupoholičarka u ovom filmu, Ajla Fišer, izgledom podseća na talentovanu zvezdu filmova “Začarana” (Enchanted) i “Sumnja” (Doubt) – Ejmi Adams. Ali, samo podseća! Jer, s ovom ulogom nije uradila ništa. Možda to ipak i nije toliko njena krivica, jer reditelj P.J. Hogan i scenaristički tim jesu ti koji su se ogrešili o poentu bestselera Sofi Kinsele.

Pa šta ako ovaj film može da se gleda?! To jednostavno nije dovoljno. Priča o mladoj ženi koja opsesivno kupuje brendiranu garderobu dok joj se kreditne kartice ne otope, radije gleda izloge nego zgodne momke, sanja karijeru u modnom časopisu kod još jedne “đavolice koja nosi Pradu”, a dobija preslatkog mladog urednika ekonomskog magazina – jednostavno je morala da bude nezaboravna. A ispala je… “limunadica, šta bi ti više”, rekli su neki. E pa, nije baš ni to. Čak su i pojedine odevne kombinacije... Eto, da li biste vi prekoračili limit na svojoj kartici zbog “ovoga” (pogledajte sliku).

U bioskopima su još uvek aktuelni i veoma simpatičan animirani film “Munja“ (Bolt), sasvim OK vampirsko-tinejdžerska romansa “Sumrak“ (Twilight), grozan domaći pokušaj žanrovskog filma zvan “Drug Crni u NOB-u“ i “Podzemni svet: Uspon Lajkana“ koji se ne usuđujemo ni da pogledamo već zbog Lajkana u nazivu.

Tekst: Katarina Milovanović