Vreme leči rane, ali ovu ne može
Posle jednonedeljnog lečenja u Vespremu, rukometaš istoimenog mađarskog kluba i srpski reprezentativac Žarko Šešum došao je na kućno lečenje u rodnu Bačku Palanku.
Mladi sportista se trudi da u porodičnom domu izleči telo i dušu od rana koje su mu naneli tamošnji kriminalci u ničim izazvanom napadu ispred diskoteke, prilikom koga je ubijen rumunski igrač Marijan Kozma, a hrvatski golman Ivan Pešić ostao bez bubrega.
- Dobro se osećam. Ništa me ne boli, bez ikakvih problema se krećem, spavam i jedem. Poslednjih sedam dana o meni su se na vrhunski način brinuli lekari i ostalo medicinsko osoblje bolnice u Vespremu, a sada to čine moji najbliži. Pošto mi je rečeno da više nema nikakvih rizika i da do kontrolnog pregleda, za dve nedelje, mogu biti na kućnom lečenju, došao sam u Srbiju. Ipak mi je u Bačkoj Palanci najlepše i najlakše - kaže za "Danas" odlični bek prvaka naših severnih suseda i "orlova", kojem je jagodična kost povređena dok je pokušavao da pomogne nožem povređenom Kozmi.
Mnogi su zabrinutiji za vaše prihičko zdravlje. Kako se nosite s tim posledicama brutalnog napada na vas i vaše saigrače?
- Kažu da vreme leči rane, ali ovu ne može. Porodica, devojka i prijatelji čine sve da mi skrenu misli s tog, za mog druga Marijana kobnog, događaja, ali ma koliko ja želeo potisnuti stravične prizore od te noći, ne mogu se 24 sata praviti da se ništa nije desilo. Niti ću ikada moći. Znam da život ide dalje, svestan sam da se moram vratiti rukometu, mojoj velikoj ljubavi i poslu koji sada hrani mene, a jednog dana će i porodicu koju zasnujem, ali ne mogu zaboraviti način na koji je Kozma izgubio glavu, a Ivan i ja teško povređeni.
Kako ste "preživeli" susret sa ocem ubijenog rukometaša, koji je vas i Pešića posetio u bolnici, pre sinovljeve sahrane?
- Bio je to vrlo bolan trenutak za obojicu, jer smo se od ranije poznavali. Mogu čak reći družili. To što nismo mogli da se sporazumemo ni na jednom jeziku, nije nas sprečavalo da nekada i čitave sate budemo zajedno. Eto na koga je Marijan bio onako dobar čovek, ljudina.
Kako to obično biva, ljudi imaju različite verzije jednog događaja. Da li je vama, post festum, jasno zašto su nepoznati ljudi nasrnuli na vas?
- Često razmišljam zašto se desilo to što se desilo, ali samo policija može dati potpun i istinit odgovor na to pitanje. U istrazi sam rekao sve što sam video, čuo, doživeo i znao u vezi s tom nesrećom. I ja čekam objašnjenje, siguran da ćemo ga svi ubrzo dobiti.
Mada potresena, ekipa je prošlog vikenda odigrala meč Lige šampiona i pobedila Ademar Leon. Da li ste gledali tu utakmicu?
- Gledao sam je iz bolničke sobe, sa Ivanom, našim majkama, prijateljima i znatiželjnicima iz bolnice, na televizoru koji nam je klub obezbedio. Sa knedlom u grlu i suzama. Puna hala, svi navijači obučeni u crno, Marijanova slika na velikom ekranu, a na terenu naši hrabri saigrači. Ako je nama bilo preteško gledati ih, možete misliti kako je bilo njima. Od srca im hvala na toj pobedi i svemu što su činili i čine za Kozmu, Pešića i mene.
Sledi vam još jedna operacija. Kada i zbog čega?
- Za šest meseci, kada sve lepo sraste i vrati se na svoje mesto, izvadiće mi šrafove, kojima je fiksirana jagodična kost, za koju se na rendgenskom snimku nije videlo da je dislocirana. Naknadna dijagnostika pokazala je, međutim, da je intervencija neophodna. Kao i ova druga, posle koje će mi biti potrebno samo sedam do deset dana mirovanja.
Kakav je dalji plan oporavka? Kada bi ponovo mogli da zaigrate?
- Četiri nedelje posle operacije moći ću da trčim i radim u teretani, a petnaestak dana posle toga trebalo bi da se prihvatim i lopte. Naravno, bez kontakt igre. Ako sve bude išlo po planu, za dva i po do tri meseca moći ću da odigram prvu utakmicu. Jedva čekam taj dan - želi što pre da nastavi tamo gde je stao Žarko Šešum.
Voleo bih da budem uz reprezentaciju
Povredom Žarka Šešuma mnogo je izgubila i najbolja rukometna selekcija naše zemlje, koju u martu očekuju vrlo važne utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo sa kolegama iz Bosne i Hercegovine.
- Ako to ikako bude bilo moguće doći ću na revanš u Nišu. Ne znam da li bi to bilo rizično ni u kojoj ću tada fazi treniranja biti, ali voleo bih da lično bodrim saigrače iz reprezentacije, koji su mi, kao i stručni štab i ljudi iz našeg Saveza, bili velika podrška prošlih dana - kaže jedan od boljih u redovima Srbije na nedavnom Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj.