Brejvik ima probleme ličnosti, ne psihoze

Anders Bering Brejvik, u petak osuđen na 21 godinu zatvora zbog ubistva 77 ljudi u Norveškoj 2011, ima probleme ličnosti, ali ne psihoze što bi opravdalo njegovo slanje na psihijatriju, obrazložio je sud u Oslu.

Sud u Oslu odlučio je da je 33-godišnji Brejvik mentalno zdrav i svestan svojih postupaka i dosudio mu je maksimalnu kaznu, uz mogućnost njenog produženja.

"Sud je ocenio da on ima odlike antisocijalne i narcisoidne ličnosti", rekla je sudija Venče Elizabet Arntzen obrazlažući današnju presudu. Ona je podvukla da po mišljenju sudija Brejvik nije pokazivao simptome koji ukazuju na šizofreniju.

Mentalno zdravlje ovog ekstremnog desničara bilo je u središtu je njegovog suđenja. O tome napravljene su dve suprotstavljene psihijatrijske evaluacije.

Prema prvoj psihijatrijskoj evaluaciji koju je sud naložio, zaključeno je da on pati od "paranoidne šizofrenije" što znači da nije u stanju krivično da odgovara, dok je druga ekspertiza ustanovila poremećaje ličnost - da je "antisocijalan" i "narcisoidan" - ali da nema znake psihoze.

Pet sudija odbacilo je elemente prve evaluacije koja govori o šizofreniji - halucinacije i nesposobnost funkcionisanja u društvu, i prihvatile su elemente druge evaluacije.

Brejvik je 22. jula 2011 prvo ubio osam osoba u bombaškom napadu u centru Osla na sedište Vlade Norveške, a zatim još 69 osoba, uglavnom adolescenata, na ostrvu Utoja gde je bio kamp mladih laburista.

Njegova kazna je maksimalna koja se može izreći u Norveškoj.

Međutim kazna se može produžavati na neodređeno vreme, koliko god bude ocenjeno da osuđenik predstavlja opasnost po društvo.

Ta maksimalna kazna deo je filozofije norveškog pravosudnog sistema okrenutog rehabilitaciji osuđenika, objasnio profesor prava sa univerziteta u Oslu, Džo Stigen.

"Ona odslikava kulturu Norveške. Cilj pravosudnog sistema je da na kraju postoji rehabiitacija kriminalaca", rekao je profesor.

On je rekao da Norvežani ne smatraju da je njihov pravosudni sistem bio blag prema čoveku osuđenom za "teroristička dela" i da je "psihološki zadovoljavajuće to što je dobio maksimalnu zatvorsku kaznu" što, kako je rekao "daje jak signal društvu".

Ta maksimalna kazna mogla je biti 30 godina da je u Norveškoj stupio na snagu antiteroristički zakon iz 2009. koji čeka na unapređenje elektronskog sistema pravosuđa i policije da bi počela primena.

Stigen je rekao da sada ni jedan zatvorenik u Norveškoj nije u zatvoru duže od 21 godine.

OSLO, 24. avgusta 2012. (Beta-AFP)

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.