U svetu 900 miliona, a u Srbiji 1,35 miliona nepismenih
UNESKO je još 1967. godine 8. septembar proglasio Međunarodnim danom pismenosti sa ciljem da se istakne važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.
Prema podacima Uneska i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), od ukupnog broja nepismenih u svetu dve trećine su žene, a 113 miliona deca.
Oko 75 odsto nepismenih stanovnika živi u podsaharskim zemljama, gde ženska deca uopšte ne idu u školu, a slede jugozapadna i istočna Azija i arapske zemlje.
U razvijenim zemljama, najveći broj stanovnika ima srednju školsku spremu - od 47 odsto u SAD, do 61 odsto u Austriji.
U Srbiji je među obrazovanim stanovništvom najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto građana, prenose elektronski mediji.
Elementarna i funkcionalna pismenost
Do polovine prošlog veka, koncept pismenosti podrazumevao je elementarnu analfabetsko-jezičku i matematičku orijentaciju, a to znači osnovno savladavanje veština čitanja i pisanja.
Od 1964. se razvija novi pristup, odnosno funkcionalno opismenjavanje i pismenost, a osnovu ovakvog koncepta čini odnos između pismenosti i privrednog razvoja.
- Prozna pismenost znači razumevanje i korišćenje informacija dobijenih iz tekstova.
- Dokumentaciona pismenost podrazumeva shvatanje informacije koje se nalaze u različitim formularima.
- Kvantitativna pismenost - razumevanje, na primer, izveštaja o stanju na računu u banci, određivanje poreza, kamata...
Istraživanje Projekta IALS-a obuhvatilo je šest zemalja OECD-a: SAD, Kanadu, Nemačku, Holandiju, Švedsku i Švajcarsku. Pokazalo se da je među Švajcarcima 35 odsto pismenih, a slede ih Amerikanci sa 20 odsto.
Po obuhvaćenosti stanovništva obrazovanjem posle obaveznog školovanja, na prvom mestu su SAD i Japan sa 96 odsto, a slede Švajcarska sa 82 odsto i Austrija sa 79 odsto.
Takozvana nova pismenost, odnosno informatičko opismenjavanje i eksplozija novih formi komunikacija, stupili su na scenu krajem 20. i početkom 21. veka. Tu prednjači razvoj "Mas self komunikejšna", odnosno Masovne individualne komunikacije, u koju, tehnički gledano, spadaju Internet, ali i svet komunikacije mobilnim telefonima.