Boris Milivojević: Rad od devet do pet je gubljenje života
U intervjuu za Blic, Milivojević priča o tome kako je tri godine živeo na selu, o svojim herojima, o tome da bi ljudi više radili kada ne bi išli na posao.
- Otišao sam na selo, da. Tri godine sam tamo živeo. Prsnem ovde nekako. Ali evo sada sam se vratio. Sada živim u nekoj zgradi sa devojkom. Živeo sam u prirodi jer je lepše. Drugačije je okruženje. Nemaš komšiju u zidu pored. Normalnije i lakše se diše. Često idem na selo. Tamo-vamo sam. U principu, dok još mogu, hoću da pokušam da uradim nešto ovde, pa ću opet da odem na selo. Mora nešto da se radi da bi se preživelo. E sad, to što se radi od devet do pet naučnici su ustanovili da je to gubljenje dragocenog vremena, jednostavno gubljenje života. Ljudi bi mnogo više radili kada ne bi išli na posao.
Boris Milivojević igraće glavnu ulogu u novom filmu reditelja Darka Lungulova "Spomenik Majklu Džeksonu" koji počinje da se snima 3. oktobra u Lozoviku kod Mladenovca.
Boris tumači Marka, lika koji je pun entuzijazma. Marko, da bi spasao umiruću varošicu u kojoj živi i da bi sprečio ljubav svog života da ode, podiže spomenik kralju popa Majklu Džeksonu.
Na pitanje šta ga je to navelo da se izoluje u prirodu, Milivojević priča da mu je sve postalo čudno i izopačeno.
- Mediji su postali izopačeni, televiziju diktiraju mediokriteti. To se radi planski, da se ljudi zatupe, ne bi li se držali u mentalnom zatvoru. U toj sredini se rađaju neka nova deca... Ljudi ništa ne preduzimaju i zato su nam potrebni heroji. Mislim da je potrebno da čovek postane pojedinac, da bude svoj, tako postaje i svoj heroj i heroj drugih. Ali to se ne dešava, jer se devedeset posto ljudi boji promena. Ljudi se boje da udahnu ako su pomislili nešto što obično ne misle. Ili nešto što im nije rekla televizija. To je idijotski i to je katastrofa.
Milivojević priznaje da su njegovi heroji davno poubijani.
- Neki su navodno pomrli, ali mislim da su i oni poubijani. To su Džon Lenon, Bil Hiks, za Če Gevaru ne znam... ne znam šta je on tačno uradio, Martin Luter, možda Buda, za Isusa nisam sto posto siguran... to su moji heroji. Možda Đinđić.