In memoriam Petom oktobru

Stvarno sam htela da napišem koje slovo u znak sećanja na taj dan. Tim pre što sam bila akter privatno i profesionalno. I to bez ličnih pretenzija na ikakve zasluge i pozicije. Ni tad ni sad. Ali reših - e baš neću!

Jedino što mi pada na pamet povodom te, ko zna koje po redu propuštene prilike za Srbiju je reč - rezignacija. I deluje mi blaga, nepotpuna ...Ma, zapravo potpuno nepotrebna. Zato ću taj datum lično i privatno sahraniti i to bez opela.
Za magarce i jeste samar. Otuda i jedna druga, u narodu često pominjana reč - nasamariti.

Ali u osvit novoj zori, umesto dosadnog obeležavanja 5. oktobra 2000. našim korisnicima, čitaocima, pratiocima, blogerima, FB prijateljima i tviterašima poklanjam jedan zanimljiv, edukativan i nadasve koristan proizvod.


Ovog 5.oktobra obradujte svoju devojku, ženu, koleginicu, majku, dadilju...Jednim praktičnim, jeftinim zaboravkom. Nije ni karanfil, ni ruža, a ni različak. To je konj koji uz veliko zadovoljstvo i u toplini svoga doma možete koristiti gledajući TV Dnevnik, neki rijaliti, "Malu nevestu" ili koju god političko-kulturološko-društvenu tekovinu Onog 5, oktoba.

Potpuno rešena da ovaj tekst ne bude ni depresivan, ni ne daj Bože analitički, nego naprotiv - jebozovan, pozivam vas sve na jahanje. Znam da je danas tržište preplavljeno raznim korisnim, edukativnim i zabavnim proizvodima. Znam i da je dilema današnjice: šipka ili konj? Ali za šipku treba kondicija, penjući se i uvijajući oko nje ne mogu se sa pažnjom upijati "Sulejmani" i svi "Trenuci istine". Zato preporučujem kućnog konja. Uostalom, zašto i vi konačno, baš na 5. oktobar ne biste nešto uzjahali.

Živi zdravo, dugo i to odmah.

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.