Srbi troše mnogo više nego što zarađuju
Ono što i sami znamo to je da trošimo više nego što zarađujemo, potvrdio je i Republički zavod za statistiku obelodanivši podatke o kretanju primanja i rashoda srpskih domaćinstava u prvom tromesečju ove godine. Prema tim podacima prosečno domaćinstvo ostvarivalo je u ovom razdoblju ukupne prihode od bezmalo 33 hiljade dinara, tačnije 32.895 dinara, a trošilo je 33.182 dinara, dakle 287 dinara više.
Anketa Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da se oko 93 odsto prihoda ostvaruje u novcu i pritom najviše iz redovnog radnog odnosa, odnosno plata 51,3 i penzija − bezmalo 26 odsto, a 6,8 odsto u naturi. Poslednjih godina kućni budžet popunjavaju i razni krediti i tako mu delimično popravljaju „krvnu sliku“, pa su statističari izračunali da u ukupnim prihodima potrošački i investicioni krediti učestvuju sa 4,3 odsto, a ostala primanja kao što su recimo štednja, naknade osiguranja i slično sa 5,2 odsto.
Kada je reč o rashodima domaćinstva u Srbiji imaju sve odlike onih siromašnih zemalja − najviše novca domaćinstva u centralnom delu Republike, izuzimajući Beograd, troše na hranu i bezalkoholna pića − oko 38 odsto, u Beogradu − 31,8 i u Vojvodini − 32,9 odsto. Sledeća stavka su izdaci za stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva za šta se u Vojvodini izdvaja 22 odsto prihoda, u centralnoj Srbiji − oko 18 i u Beogradu − oko 17 odsto. Za zdravstvene usluge iz kućnog budžeta domaćinstava u centralnoj Srbiji odlazi 1.165 dinara, a u Beogradu i više − 1.836 dinara. Manje para, naravno, izdvaja se za ono što se naziva komunikacije, pa tako za ovu namenu se izdvaja 960 dinara, ali u Vojvodini više − 1.150, a najviše plaćaju Beograđani −1.393 dinara. Među ostalim izdacima valja još, recimo, pomenuti one za transport od oko 11 odsto, na odeću i obuću odlazi znatno manje, odnosno samo 6,8 odsto, ali se ne zna da li zbog toga što se domaćinstva snabdevaju kod Kineza ili zato što malo i retko kupuju. Za nameštaj, opremanje domaćinstava i održavanje prosečno domaćinstvo u Srbiji odvoji pet i po odsto, a za rekreaciju i kulturu i manje − samo 4,4 odsto. (“Pregled”)