Zoran Predin

Zoran Predin & The Gipsy Swing Band imali su u Centu “Sava” lep i zanimljiv nastup u okviru Ex-Yu turneje. Na koncertu pod nazivom “U zagrljaju starih ljubavi” promovisali su novi album “Inventura”.

Doduše, ovaj “popularni slovenački muzičar, pesnik i kantautor”, uprkos svojoj biografiji i kvalitetima, u Srbiji očigledno nije toliko popularan. To, ipak, onima koji ga vole, nije zasmetalo da se lepo provedu i dobro osećaju tokom celog njegovog nastupa.
Iznenađujuće ili ne, već u holu Sava centra bilo je jasno da ovaj koncert nije izazvao preveliko interesovanje beogradske publike. Mogli ste “preko veze” da saznate da nije prodato ni 300 karata, ali bi vam i pri prvom pogledu na veliku salu bilo sve jasno. U odnosu na pun kapacitet ovog prostora, izgledalo je gotovo neprijatno gledati toliko praznih mesta.
Ali kada su se, tačno u minut, ugasila svetla, to više i nije bilo važno. Oni koji su došli želeli su da uživaju, i to je bilo očigledno već kod prvog aplauza.

Scenografije, ako je to moguće tako reći – nije ni bilo! Samo stolice za muzičare, instrumenti i jednostavno osvetljenje. Da je prostor manji i “ušuškaniji”, mogli ste da zamislite da ste u nekom klubu, kafanici i slušate prijatelje na bini koji su tu gotovo “onako slučajno”…

“Dobro veče svima” mirno je rekao Predin “Razmišljao sam kako da počnem ovaj koncert, pa sam shvato da je najbolje da počnem prvom pesmom!” Tako je krenula njegova komunikacija sa publikom, koja je prihvatila sa osmehom i ovu, ali i sve druge njegove najave koje su prethodile pesmama. “Ljubimec iz omare” za početak, i veseli gipsy/swing tonovi potekli su iz njihovih instrumenata.
Zoran Predin sedeo je na barskoj stolici, Igor Bezget i Rok Predin “pleli” su po akustičnim gitarama, bubnjar ili majstor na dobošu bio je Gašper Bertoncelj, a Nikola Matošič na kontrabasu.

U pomalo “balaševićevskom” maniru, uz prilično interesantnu i kvalitetnu muzičku pratnju, frontmen nekada popularne rok grupe “Lačni Franc”, zvučao je u najmanju ruku zanimljivo! Pomalo prozaični, ali životni i romantični, pa i šaljivi tekstovi bili su uvek prethodno “objašnjeni” od strane ovog kantautora, tako da ste mogli na pravi način da uživate u onome što čujete…

Sledeća je roditeljska pesma, napisao sam je za svoju ćerku” bila je rečenica koje je uvela u “Ja sam taj”, pa je usledila i “pesma o dugmetu”, onom prvom, u visini dekoltea, od kojeg “zavisi sudbina svakog muškarca”… “Tango ludosti” i njegov poziv “Gde su ruke?!” malo je pomerio s mesta publiku koja je do tada reagovala samo smehom i aplauzima nakon numera.
“Prohujali su moji vihori” najavio je kao “autobiografsku, narodnu” pesmu, koju je napisao nakon što mu je neko rekao da “pre pedesete malo ko umre, a posle pedesete svi…”

“Vilenjaka” je posvetio svima onima “koje smo voleli, a više nisu sa nama”… Bilo je tu i “ideja za poboljšanje turizma”, koju su mnogi, kaže, odlično prihvatili… Pozvati neurotične i nervozne zapadnjake da bosi “mrdaju” prstićima” po kravljem izmetu… opuštajuće je, tvrdi ovaj izvođač pre pesme o paru koji se baš tako upoznao… Dodao je nešto kasnije i konstataciju da “kada jednoj ženi napišete ljubavnu pesmu, sve ostale znaju o čemu je reč…”

Uz malo smeha, uživanja u veselim tonovima i romantičnim pesmama, veče je teklo prilično uspešno, što možda na samom početku i nije moglo da se očekuje. “U zagrljaju starih ljubavi” Zoran Predin nas je sasvim lepo i uljuljkano uveo u još jednu beogradsku noć…

Tekst: Ljiljana Zdravković
Foto: Marko Risović