Pasion de BUENA VISTA
Beograd je ove večeri bio najvreliji u Domu sindikata! Legendarni kubanski izvođač Tomas Sančez doveo je sa sobom bend „Pasion de BUENA VISTA“, ali i sunce, more i ritmove koji vam se lepe za stopala.
Koncert ovih veselih Kubanaca trebalo je da se održi u Areni, ali je premešten u prostor koji možda više odgovara po kapacitetu, ali ne i po mnogim drugim kriterijmima, bar kada je ovakav bend u pitanju. U Domu sindikata bila je gužva. U holu ste mogli da pazarite CD, plakat ili neki drugi interesantan suvenir koji će vas i kad bend ode, podsećati na neke toplije krajeve... Mahom stariji sugrađani, ali i dosta mladih koji vole ovakav zvuk, s mukom su nalazili svoja mesta, jer do dana današnjeg mnogima nije jasno kako u stvari funkcionišu brojevi sedišta u ovom prostoru... Scenografija jednostavna, sa kubanskim krajolikom u pozadini, ali sa postavkom instrumenata koja najavljuje ozbiljan broj muzičara...
Najavljivana „vrelina“ počela je sa petnaestak minuta zakašnjenja, kada je „spiker“ benda rekao na srpskom „Dobro veče i dobro došli!“ i onda nas uveo u atmosferu kroz priču o Kubi, plažama, salsa ritmovima, konga bubnjevima... „Igraćemo se sa vašim čulima...“
Igrači su bili u centru pažnje na samom početku. U šarenim kostimima koji podsećaju na one festivalske, iz Rija, sa širokim osmesima i neuhvatljivim kukovima, pratili su sjajan bend i lagano zagrevali atmosferu. Dvoje plesača čak je sišlo u publiku i igralo između sedišta, na opšte iznenađenje publike. Zanimljivo ih je bilo i čuti i videti. A još lepše je bilo prepustiti se i sanjati... Nije bilo ni teško zamisliti te obale, šarene i vesele žurke, koktele i Kohibe...
Tomasa Sančeza je, kada je izašao nakon dve numere, dočekao veliki aplauz, . Ovaj simpatični šezdesetogodišnjak lako pridobija ljude, i svojim fantastičnim glasom i pojavom koja pleni. Oseti se da je to čovek koji je i živeo i stario uz muziku. I to, kakvu muziku... Nije mnogo bilo potrebno da vas obuzme i opčini. Nije se još igralo, ali mogla je da se oseti pozitivna atmosfera već od prvog tona.
Bilo je tu i priče o svim tim legendama koje su i proslavile kubanski zvuk, Ibrahimu Fereru, Kompaj Segundu... Malo o istoriji te muzike, malo duhovitih opaski i poziva da „osetimo salsu“...
Nije zaista bilo razlike, mogla je bilo koja pesma da se čuje, ali najbolje reakcije, kao i uvek, za one najpoznatije... „Besame Mucho“, „Chan Chan“...
Igrači su sve vreme bili zaista sjajni, u različitim kostimima oživljavali su muziku koju su iza njih stvarali „La Idea“. Tri duvača, tri prateća vokala, proširena ritam sekcija, klavijature, gitara, udaraljke, zvečke... sve je bilo tu!
„Santa Isabela“ bila je omiljena pesma Ernesta Hemingveja, ako niste znali...Voleo je da je sluša i po pet puta zaredom, dok pije koktele i puši kubanske cigare, pa su onda muzičari morali da ga nose kući. I to smo saznali pre nego što je na binu izašla Maida Kastaneda, koja je dočekana gromoglasnim aplauzom.
Sve više su pozivali publiku da ustane, da tapše i igra. Zaista, teško je sedeti uz salsu, ča ča ča i svu tu vrelinu koja dolazi sa bine!
Usledila je pauza, mogli ste da izađete ili na video bimu gledate slike Kube, ulica, ljudi, automobila, fabrika cigara... a onda iz beogradskog proleća ponovo putovanje u toplo kubansko leto...
Spiker je predstavio bend La Idea i odlične igrače, i žurka se nastavila. Pozvao je publiku da igra, a plesači su odvodili ljude na binu da igraju sa njima!
Neposredni, nasmejani, skromni i zaista veličanstveni u svoj toj pozitivnoj energiji, sa lakoćom su nam preneli sunce i ritmove koji su im u krvi. Leto je u aprilu došlo u Beograd... makar na jedno veče.