Diara Lamine: „Ubio bih se za Partizan“

Derbi Zvezde i Partizana svakom igraču predstavlja veliki motiv i uvek je prilika za novo dokazivanje. Partizanova „crna mamba“, Diara, do sada nije propustio ni jedan susret rivala, a da ne pokaže svoj kvalitet i ne potvrdi zbog čega je miljenik Grobara. U 136. derbiju je radost svom timu doneo već u 12. minutu. To je igrač za koga još nije ustanovljeno da li je levonog ili desnonog, jer golove daje sa obe noge. Sa 17 godina došao je u Evropu, a prva stanica bila mu je Švajcarska, gde je nosio dresove Ksamaksa, Badena i Araua. Od 2005. do 2007. igrao je za Zrinjski iz Mostara, a pre dolaska u Partizan bio je pozajmljen portugalskom Beira Maru.

Na utakmicama protiv Zvezde izgleda da si posebno motivisan?
- Ne znam da li je to baš tako. Ja se uvek trudim, a Zvezda je naš najveći rival, pa moguće da se javi i neka jača motivacija. Pesma koju mi pevaju navijači je prava ljubavna i to znači da me oni vole. Zato se i trudim da oni budu zadovoljni.

Koliko zaista poznaješ fudbalere Zvezde?
- Trudim se da ih pratim, ali desi mi se da ih pomešam, posebno kada su iz iste zemlje. Najbolje poznajem igrače koji su u reprezentaciji.

Da li je Partizan pobedom nad Zvezdom osvojio titulu?
- Ima još devet utakmica, pa ćemo videti. To nije malo i ne treba žuriti sa slavljem. Pokazali smo da smo trenutno bolji, pobedili smo i idemo dalje ka svom cilju. Ritam će nam sada biti naporan subota-sreda, pa nemamo previše vremena da se radujemo.

Da li bi više voleo da se sa Zvezdom ponovo sretnete u polufinalu ili u finalu Kupa?
- Prvo da prođemo Hajduk, pa ćemo videti za dalje.

Da li te posmatraju ljudi iz reprezentacije Senegala?
- Mislim da nisam dovoljno kvalitetan za reprezentaciju. Kod nas je sve to dosta komplikovano. Ja sam jako zahvalan što sam uopšte našao neki posao da radim i što su ljudi uz mene zadovoljni.

Bilo je priča da će te zvati da igraš za neku drugu zemlju?
- Iako mi je ovde super, mislim da ne bih nikada mogao da igram za drugu zemlju. Drago mi je što me ljudi ovde vole i podržavaju, ali igrati u reprezentaciji je nešto drugo. U Partizanu igram za pare i stvarno bih se ubio za taj klub na terenu. To je moj posao i verovatno bi tako bilo i da sutra odem u neki drugi klub, gde ću primati platu.

Da li bi ikada prešao u Zvezdu?
- Ako bi novac bio veliki, to je profesionalizam i ko zna. Ali, nemojte sada da komplikujete život tim pitanjem.

Koroman je izjavio da Zvezda ima bolje igrače, a da je prednost Partizana uprava?
- Mi smo tim koji ozbiljno radi i uvek se detaljno pripremamo za svaku utakmicu. Trenutno, znam da smo mnogo jači od svih. Ako do kraja budemo igrali kao u derbiju sigurno je da ćemo pobeđivati do kraja.

Pitao si trenera Jokanovića zašto igraš, obično mu igrači postavljaju pitanje zašto ne igraju. Zbog čega si ga to pitao?
- Ponekad mi neki igrači kažu da bi bilo bolje kada bih igrao na neki drugi način. Trener mi ne daje takve sugestije, pa moram da ga pitam, jer pomislim da mi nešto fali. Tada mu priđem i pitam ga: "Šefe, zašto igram?" Hoću da znam da li je to zbog brzine ili zbog nečeg drugog. Čak i kada analiziramo protivnika uvek pričamo o njihovim kvalitetima dok gledamo snimke, a naše ne pominjemo.

Da li razmišljaš da se posle aktivnog igranja posvetiš trenerskom poslu?
- Sada se trudim da dam sve od sebe kao igrač, a šta će biti posle ne znam. Mada su šanse da postanem trener male. Trener je kao i igrač stalno aktivan, a mislim da posle igračke karijere čovek treba malo da se odmori. Voleo bih da jednog dana dođem i gledam Partizan kako pobeđuje i da tada dam neke svoje sugestije o igri i ko je kakav igrač. Znači, može nešto kao menadžer, ali trener nikako.

Katarina Stojković 
9. 4. 2009.