Nacionalna služba za zapošljavanje: Zaposlili smo 100.000 građana ove godine

Međutim, na spisku nezaposlenih takav rezultat nije očigledan jer u ovom času posao čeka čak 755.000 kandidata, a na početku godine bilo ih je 764.000.

Ovakva ”jednačina”, kažu u NSZ, ima svoje objašnjenje:

"Veliki broj kandidata nađe posao, ali, istovremeno, na evidenciju dolaze oni koji završe školovanje ili im prestane radni odnos", objašnjava Srđan Andrijanić iz NSZ.

Prema računicama ove službe, tokom 2012. je NSZ u proseku napuštalo oko 24.500 nezaposlenih svakoga meseca, i to bez obzira na to da li zato što su pronašli gazdu ili što su otišli u penziju, ali je NSZ, u isto vreme, u svoju evidenciju upisivala oko 39.500 novih kandidata.

Ovakva pomeranja na birou nisu iznenađenje nego pravilo, objašnjava Andrijanić, a prognoze su takve da ni u bližoj budućnosti neće biti većih razlika.

Ipak, neke su se delatnosti u 2012. pokazale kao atraktivnije. Tako je najviše zapošljavanja bilo u oblasti trgovine, ugostiteljstva i turizma (32.000), zatim u ekonomiji, pravu i administraciji (26.000). Više od 10.000 građana je posao našlo u mašinstvu i obradi metala, a 8.000 u vaspitanju i obrazovanju, isto koliko i u zdravstvu, farmaciji i socijalnoj zaštiti.

"Tokom prethodne četiri godine do posla su najbrže dolazili stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, matematičari, nastavnici stranih jezika, anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi, farmaceuti", nabraja Andrijanić.

A u tražena zanimanja spadaju i neka zanatska poput stolara, fasadera, armirača, zavarivača. S druge strane, najduže su u redu za posao stajali poljoprivredni tehničari, inženjeri tekstila, ekonomski tehničari, lekari opšte prakse, medicinske sestre, završeni gimnazijalci.

Najmanje interesovanje na tržištu rada postoji za usko specijalizirana zanimanja kao, na primer, za kišobrandžije, abadžije, jorgandžije...

(B92)