Amerikanci o budućnosti Evrope: Kolaps, slabljenje i pad evra ili jačanje Evrope?
U izveštaju "Globalni trendovi 2030: Alternativni svetovi" dodaje se da su i u političkom i ekonomskom smislu za Evropu ulozi veliki i da je budućnost EU "veoma nesigurna", objavljeno je na portalu EurActiv.com.
"Mada ne postoji konsenzus o budućem obliku i ulozi regiona, naši stručnjaci se slažu da neće ličiti na današnju Evropu", piše u izveštaju Nacionalnog obaveštajnog saveta, koji daje dugoročno strateško planiranje za američku obvaveštajnu zajednicu, javlja Beta.
U izveštaju se ističe da će Azija do 2030. godine prevazići Severnu Ameriku i Evropu zajedno u pogledu globalne sile zasnovane na bruto domaćem proizvodu, broju stanovnika, vojnim troškovima i investicijama u tehnologiju. Kina će postati najveća ekonomija nekoliko godina pre 2030, a važnu ulogu imaće i Indija, Brazil, Kolumbija, Indonezija, Nigerija, Južna Afrika i Turska.
U izveštaju na 160 strana, objavljenom 7. decembra, ističe se da se evropska ekonomija, pored aktuelne krize u evrozoni, suočava i sa velikim strukturnim problemima. Ukazuje se na pad produktivnosti u poslednjih 15 godina u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama, nedovoljno ulaganje u istraživanje i razvoj, kao i na trend porasta starosne neravnoteže između radne snage i nezaposlenih.
Autori izveštaja naglašavaju da će verovatno biti potrebna veća integracija kako bi se prevazišla dužnička kriza i rešili strukturni problemi. Istinski "korak napred" u integraciji bi, prema oceni autora, podrazumevao veliki prenos suvereniteta na centralne vlasti, praćeno gubitkom autonomije, što je sve manje popularno u evropskoj javnosti.
Prvi scenario: Kolaps EU izaziva novu Veliku depresiju
Od tri scenarija za Evropu i njenu međunarodnu ulogu 2030. godine navedenih u izveštaju, kolaps EU je najmanje verovatan. Prema tom scenariju, domaća preduzeća i domaćinstva bi na pokazatelje o eventualnoj promeni valute odgovorila ubrzanim povlačenjem novčanih sredstava u evrima iz domaćih finansijskih institucija. To bi se, dodaje se u izveštaju, prenelo na druge članice EU i evro bi bio "prva žrtva", što bi za posledicu imalo i ugrožavanje jedinstvenog tržišta i slobode kretanja u Evropi.
"Ukoliko bi kolaps bio iznenadan, verovatno bi izazvao globalnu recesiju ili novu Veliku depresiju", navedeno je u izveštaju.
Drugi scenario: Lagano slabljenje i pad evra
Američki stručnjaci u izveštaju ocenjuju i da će se potražnja hrane na globalnom nivou povećati za najmanje 35 odsto do 2030, a vode za 40 odsto, kao i da će gotovo polovina svetskog stanovništva živeti u oblastima pogođenim nestašicom vode.
Lagano slabljenje EU je drugi scenario, prema kojem bi Evropa uspela da izbegne najteže posledice aktuelne krize, ali ne bi preduzela neophodne strukturne reforme.
"Nakon što države članice izdrže godine niskog ekonomskog rasta, one se drže zajedno kako bi izbegle velike političke i ekonomske poremećaje. Institucije EU se održe, ali nezadovoljstvo javnosti je i dalje veliko. Evro opstaje, ali nije konkurentan dolaru i jenu", opis je drugog mogućeg scenarija za EU.
Zbog dugogodišnjeg slabog ekonomskog rasta, međunarodno prisustvo EU bi bilo umanjeno i vratilo bi se nacionalizaciji spoljnih politika članica, ocenjuju autori izveštaja.
Treći scenario: Jačanje uticaja Evrope na svetskoj sceni
Prema trećem scenariju, evropski lideri bi se složili da učine "korak ka federalizmu", navodi se uz izveštaju, uz ocenu da bi neke zemlje evrozone odlučile da se ne uključe u takav projekat, dok bi neke sačekale da vide rezultate.
Jedinstveno tržište, veći stepen ujedinjenosti spoljne i bezbednosne politike, jači demokratski elementi bili bi ishod akvog scenarija, koji bi, takođe, doprineo jačanju uticaja Evrope i njene uloge na svetskoj sceni.