Više od polovine dece iz ruskih sirotišta izloženo stalnom seksulanom nasilju

U tekstu "Greška ljudoždera" objavljenom u "Ežednjevnom žurnalu" Latinjina piše da procene sačinjene na osnovu pojedinih zvanično dostupnih podataka govore da oko 10 odsto dece iz ruskih sirotišta završava život samoubistvom, da najmanje njih 40 odsto postaju narkomani i alkoholičari, a da je ne manje od 60 odsto ove dece izloženo permanentnom seksualnom nasilju, prenosi sajt "Peščanik".

"U suštini, sva deca koju je nesrećna sudbina osudila na život u sirotištima Rusije, pate od „sindroma Mogli“. To su deca koja teško mogu da prežive uslove života koji vladaju u takozvanoj ljudskoj zajednici, zajednici koju mi lakše prepoznajemo pod imenom društvo".

Latinjina piše i o deci koja su usvojena i napominje da zvanični statistički podaci za period od 1991. do 2006. kazuju da je u ruskim porodicama, od ukupno 92 hiljade usvojene dece poginulo njih 1.220, dok je u inostranstvu, od ukupno 158 hiljada usvojenika iz ruskih sirotišta, život izgubilo njih svega 18.

"To zapravo znači da kada rusko dete usvoji neka ruska porodica, verovatnoća da će ono preživeti je 39 puta manja od one koju ima dete čiji su novi roditelji nastanjeni u nekoj od zapadnih zemalja. Naravno, u broj nesrećno poginulih nisu uključena isključivo ubistva. U ovaj broj su uključeni i razni nesrećni slučajevi, saobraćajne nesreće, razne bolesti i tome slično. Ovo je samo zvanična statistika, i ona nažalost ne odražava u potpunosti svu tragičnost realne situacije. Jer u SAD nestanak bilo kog deteta izaziva vanredno stanje, a u Rusiji je čest slučaj da se za nestalo dete uopšte i ne otvara predmet po kome će se potom voditi istraga o krivičnom delu. Kraće rečeno, ovakve slučajeve policija nerado registruje", tvrdi ruska novinarka

Kao primer navodi slučaj kada su 2008. u Nižnjem Tagilu sasvim slučajno pronađena tela 15 (ili više, čak se ni to ne zna sigurno) devojčica sistematski ubijanih od strane bande svodnika, jer su ova prethodno ukradena deca odbijala da se bave prostitucijom, pokazalo se da povodom nestanka ovih devojčica nije otvoren nijedan predmet.

"Ovu tužnu činjenicu o odnosu vlasti prema nestaloj deci, svojom izjavom iz 2009. potvrdio je i sam zamenik glavnog tužioca Viktor Grin: „U Orenburškoj oblasti je za 26 slučajeva nestale dece podignuta samo jedna krivična prijava, a u Permskoj oblasti za 27 istih slučajeva – nijedna“. To jest, onih na početku ovog teksta statistički izračunatih i navedenih „39 puta“ odnosi se samo na zvanično potvrđene i kroz pravosudni sistem registrovane slučajeve. Koliko je dece stvarno nestalo mi to ne znamo i kako danas stoje stvari, nikada nećemo ni saznati. I to je ta osnovna razlika koju želim da istaknem. Događa se da usvojenu decu – a nekad i svoju – ljudi ponekad ubijaju. Nekada namerno, nekada slučajno. Ljudska priroda je nažalost takva, pa se zato u svim vremenima i svim kulturama mogu sresti izrodi i gnusni umobolnici sposobni na zločine ovakve vrste. Ali u SAD se za svako takvo ubistvo oglašava vanredno stanje. Ono se obavezno objavljuje na prvim stranicama svih izdanja, o njemu se snimaju filmovi, pišu knjige i krivce obavezno sude i kažnjavaju. A u Rusiji, ubistva dece nisu čak ni vest. I to ne zato što smo mi tako bezdušni i okrutni, već zato što je ovakvih ubistava u Rusiji isuviše mnogo", piše Latinjina.

Ona podseća na reči deputata državne Dume Evgenija Fjodorova, koji kaže da su deca iz Rusije "obespravljeno roblje kojem je pravo na američko zakonodavstvo u potpunosti uskraćeno“ i na reči deputata ržavne Dume Gorjačeve koja je izrazila "uverenost da se 10% usvojene ruske dece u Americi koristi kao „sirovina za presađivanje organa“, a ostalih 90% će biti iskorišćeno „u budućem ratu s Rusijom“.

Latinjina piše da se u ruskom društvu desila prilično duboka podela društva.

"Ispada da deo ruske elite ima jednake predstave o Americi kao i Osama bin Laden, i da je osnovni pokretač ideja koje generiraju ovakva viđenja lično Vladimir Putin. I to je veoma ozbilja politička greška, greška kakvu ranije Putin nikada nije činio. On je do sada uvek bio skloniji tome da izbegava nagle i oštre odluke. Ova je greška njemu isto toliko nesvojstvena kao i nedavno uručena ostavka Serđukovu. Teško je reći jesu li ove Putinove odluke odraz nekakvih njegovih zdravstvenih nedaća ili je u putanju nešto drugo, no jedno je sigurno: u poslednje vreme sve svoje probleme Kremlj je sam sebi napravio, da bi potom za te iste probleme krivio spoljne i unutrašnje neprijatelje", tvrdi Latinjina.