Bajaga i instruktori na Zlatiboru: "Moji drugovi" uveli u Novu godinu
Turistička organizacija Zlatibor i Kulturno-sportski centar Čajetina, uz pokroviteljstvo Opštine Čajetina, uložili su maksimum napora da doček 2013. bude zaista za pamćenje. Na ruku je, donekle, išlo i vreme – dosta snega se zadržalo na srpskoj planinskoj lepotici, uz jezero je i po pravilu hladnije, ali nije bilo vetra, vejavice, pa je, uz slojevito oblačenje, ipak moglo lepo da se proveseli. Nekoliko po PS-u obučenih Deda Mrazova od svojih 20-ak godina se na vreme „zagrejalo“, pa je, uz pravi foto-session koji su pred binom imali, na njihovo „voli deda sve“, nekoliko puta odgovor bio - deda se malo napio.
Posetioce koje su pristizali iz Užica, Požege, Lučana, ali i iz Beograda, Crne Gore, zagrevali su polako, uz uobičajene raznovrsne planinske alkonapitke, iz zvučnika hitovi Alena Islamovića a Bajaga je sa svojim instruktorima izašao na scenu, po ko zna koji put na Zlatiboru ali prvi put u novogodišnjoj noći, dvadesetak minuta pre 23 h. Jeste u pitanju doček a ne klasičan koncert, međutim, bend je, ovoga puta u dva segmenta, odsvirao svoj „novi program“ koji je, posle dužeg niza godina, doživeo značajnije promene i predstavlja pravo osveženje za one redovne na Bajaginim nastupima.
„Daljina, dim i prašina“, naslovna pesma sa novog albuma, odmah je na početku zagrejala masu koja je uveliko stvorila popriličnu gužvu, a onda – nešto za sladokusce i iznenađenje broj 1, „Red i mir“. Malo prednovogodišnjeg džeza, što da ne. Zasvirao je Bajaga, posle mnogo godina, i „Još te volim“, „Ovo je Balkan“, „Iza nas“, sa novog albuma skoro sve, a tu je bio i hit „majstora“, kako Bajaga voli da nazove Žiku Milenkovića, iz repertoara grupe Babe, „Ko me ter'o“.
„Vesela pesma“ je, u ovakvim prilikama, posebno vesela, odlično je tempirana u finišu dana/godine. Poslednji minuti 2012. su, doduše, bili malo mirniji uz mnogima jednu od najdražih sa novog albuma, „Još jednom“. Beše to zatišje pred ponoćnu eksploziju, a za prelaz iz stare u novu godinu odabrana je najadekvatnia – „Moji drugovi“.
Pola pesme pre ponoći, pola posle, a između – veličanstven vatromet, sijaset poljubaca...“da smo živi i zdavi još godina sto“ čulo se i sa bine i pred njom. Trubači Dejana Jevđića iz Požege su dobili svojih dvadesetak minuta a u jednom trenutku im se pridružio čuveni folk „one hit wonder“ Slobodan Mulina te je, naravno, Zlatibor pitao Taru da li pamti ljubav staru i onda odslušao repliku sa komšijske planine.
Dvadesetak trubačkih minuta, pa još pola sata uz Bajagu i instruktore. „Tišina“, „Ti se ljubiš na tako dobar način“, „Plavi safir“, „Dvadeseti vek“, pa „Kad hodaš“ i „Ja sam se ložio na tebe“ koje je svojevremeno Bajagić komplet skrojio za Riblju čorbu, i, naposletku, „Tamara“. Tako je izgledala finiširajuća serija zlatiborskih hitova u novogodišnjoj noći, a pala je na bini i prosidba – jedna Kristina je rekla „da“. Bend, na žalost mnogih, nije izašao na bis, ali to je i razumljivo – prsti su junački izdržali i ta dva sata svirke na minus šest.
Nadlanu.com duguje veliku zahvalnost izuzetno ljubaznim domaćinima, a ceo doživljaj proslave Nove godine na Zlatiboru je zaista za pamćenje, pa ne čudi što je za mnoge to postala i tradicija, nešto što se ne propušta. Dobra muzika, vazduh koji opija, čuvena komplet lepinja... Lepotice planinska, vidimo se ponovo, na nekom novom dočeku. Pogledajte kako je bilo na ovom: