Energetski potencijal Antarktika ključan za 22. vek: Kome će pripasti teritorija?
Pod debelim ledenim pokrivačem Antarktika, skrivaju se ogromne rezerve nafte i gasa- to je već utvrđena činjenica. Ali, eksploatacija je veoma složena i nerentabilna. No, obzirom da nauka napreduje, može se očekivati da će mnoge zemlje biti zainteresovane za ovo prirodno blago.
Osim Australije i Velike Britanije, tu su i Argentina i Čili. Situaciju objašnjava zamenik načelnika Ruske Antarktičke Ekspedicije, saradnik Arktičkog i Antarktičkog instituta Vjačeslav Martjanov:
"Sektor, koji pripada Čiliju, takođe je zabeležen od strane Argenite i Velike Britanije, kao sektor na koji i ove druge dve države pretenduju. I ako jedna od ovih zemalja kaže da je ta teritorija zaista njena, ona će tada morati da se uhvati u koštac sa protivmerama ne samo Antarktičkog društva, već i preostale druge dve zemlje. Druga je stvar okean oko Antarktika. Već postoje protivrečja među morskim pravom i dogovorom po pitanju korišćenja morskih resursa."
U budućnosti- investicije u antarktičku nauku mogu da postanu udeo na pravo korišćenja komada šestog kontinenta, govore eksperti. Vjačeslav Martjanov nastavlja:
"Smatra se da su dve države „otkrile“ Antarktik. Rusija je sprovela ekspediciju 1819.-1821.godine koju su vodili Belinghauzen i Lazarev. Amerikanci su našli nekakvog pirata koji je otprilike u isto vreme otkrio Antarktik. I to je javno priznato- zato se dve države smatraju pronalazačima ovog kontinenta. Prema odredbama prava- bilo koja od ove dve države može da proglasi Antarktik svojom teritorijom."
Ni Rusija, ni SAD nisu iskoristile ovo pravo. Za nekih 100-nak godina, svet može da se suoči sa pravom glađu za energentima i tada će se povesti pitanje oko vlasništva nad Antarktikom. Najverovatnije je da će to ipak biti mirni proces, uveren je doktor geologije i mineralogije Aleksandar Lobusev:
"Neke države mogu da dozvole sebi ekonomsko osvajanje Antarktika, ali ovde se ipak radi o odredbama pravnih odnosa. Najverovatnije će međunarodni konzorcijumi preuzeti upravljanje Antarktikom. Na primer pod vođstvom Amerike, Rusije ili Kine. To, što naša kompanija Rosnjeft izbija u prvi plan na svetskom tržištu nafte, to je na račun projekata oko Nove Zemlje u Karskom moru. Taj projekat ima međunarodni karakter. Dolazi do akvizicije i time se briše ta neka oštra crta podele među državama. I ako se dogodi da dođe do velikog nedostatka energenata, može opet doći do pooštravanja odnosa."
Dogovor o Antarktiku, koji zabranjuje eksploataciju na samom kontinentu, na svakih 50 godina se ponovo razmatra. Na zasedanju 2009.godine nikakve izmene dokumenta nisu usvojene. Eksperti ne isključuju, da će pri sledećem sastanku predstavnika zemalja učesnica, dogovor možda biti promenjen ili da će neke novine po pitanju granica biti predviđene.
1959.godine, dogovor je potpisao 12 zemalja, koje su u tom momentu pretendovale na istraživanja na samom ledenom kontinentu- ameđu njima i Rusija i SAD. Ovu konvenciju sada podržava 45 zemalja.