Najmlađa žrtva prostitucije u Srbiji ima devet godina!

Prosjačenje, prisilni brakovi, kriminal i prostitucija deo su svetskog sistema koji obrće više od32 milijarde dolara godišnje.

Najmlađa žrtva trgovine ljudima identifikovana u Srbiji je devetogodišnja Avganistanka. Nije poznato šta su trgovci belog roblja planirali s njom. Maloletni robovi često završavaju i u lancu prostitucije.

To pokazuje i primer jedne dvanaestogodišnjakinje. Marko Šijan iz Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima kaže da je ta devojčica pod prinudom radila na magistralnom putu.

Pored nje je bio njen trafiker, pregovarao je o ceni sa raznim vozačima kamiona. Imala je po sedam, osam mušterija dnevno – objašnjava Šijan.

Posle izlaska iz lanca prostitucije problemi tek počinju, jer ta deca često trpe nasilje celoga života. Višestruko su marginalizovana, a kasnije, od sredine u koju se vraćaju, i diskriminisana.

Marijana Savić iz nevladine organizacije Atina kaže da se oni nekada vraćaju roditeljima zbog kojih su završili u prostituciji.

– Deca žrtve trgovine ljudima, plaše se trafikera, kako će sredina reagovoati. Dešava se da dolazi do stigmatizacije u društvu – kaže Savić.

Visina kazne za svodnike zavisi od uloga trgovca u lancu, broj osoba koje su prodavane ali i to što su kazne pooštrene. Trafikeri tako često dobijaju minimalne petogodišnje kazne.

Radmila Dragičević Dičić iz Apelacionog suda u Beogradu objašnjava da su najveće prepreke na koje se nailazi u procesu dužina postupka i zakonitost dokaza.

Imamo tu i prisluškivanje, ako to nije učinjeno po zakonu, sud je dužan da to izdvoji iz sudskog postupka, to javnost ne zna ali smatram da je poslednjih godina kvalitet postupaka veći i da će to pokazati naredne odluke – rekla je Dičić.

Za razliku od makroa, koje ponekad i stigne sudska kazna, korisnici usluga, međutim, daleko su od ruke pravde. Iako se od 2009. godine zakon bavi i njihovom krivicom, od tada je protiv njih podneto svega nekoliko krivičnih prijava a pravosnažnih presuda još nema.

Telegraf.rs