2013. godina vode: Koliko je danas ima na Zemlji?

Podsetimo se gradiva iz trećeg razreda osnovne škole: voda pokriva 71 odsto površine Zemlje, i svima je dobro poznato da predstavlja vitalni resurs za opstanak života na istoj. Procena je da se na našoj planeti 96,5 odsto vodenih površina nalazi u formi okeana, 1,7 odsto su podzemne vode, dok je isto toliko zaleđeno u glečerima i ledu na Grenlandu i Antartiku.

Pažljivi čitalac je zapazio da u ovoj računici nedostaje 0,01 odsto vode, a logično je predpostaviti da se taj restl vode nalazi u vazduhu, pari, oblacima i ostalim padavinama. Od čitave ove količine vode na Zemlji, samo 2,5 procenata je pijaća voda gde se 98,8 odsto nje nalazi u ledu i podzemnim vodama.

Nešto manje od 0,3 odsto sve pijaće vode je u rekama, jezerima i atmosferi, a još manja količina, svega 0,003 odsto nje čini flaširana voda, biološki testirana i fabrički upakovana. Preko milijardu ljudi nema nikakav pristup pijaćoj vodi. Preko tri milijarde nema nikakve sanitarne uslove. Zbog konstantnog nedostatke vode, svakodnevno umre skoro pet hiljada ljudi.

Voda i kultura

Svi izvori vode su povezani. Voda koja teče rekom Gang se u sledećem trenutku nalazi u reci Hadson, pada na ravnice u Africi, ili služi za pripremu čaja u Bakingemskoj palati.

Kako bi se potkrepila prosečna potrošnja pijaće vode u Sjedinjenim Američkim Državama, nepohnodno je u proseku, duplo više vode nego što je potrebno ostatku planete.

Bliski Istok je najsuvlji deo Zemlje, sa najvećim brojem presušenih izvora. Ta činjenica, ipak, nije dovoljno snažna da spreči rasipanje vode velikih razmera u na primer Dubaiju, pustinjskom gradu, u kom voda koja služi za navodnjavanje trave pored auto-puteva, ispari čitavih 60 odsto pre nego što stigne do prskalice.

Pre nekoliko godina, jedna uporedna studija o stavu prema čuvanju vode među građanima Švedske i Indije, dala je krajnje neočekivane rezultate: Indijci su pokazali mnogo viši nivo svesti o značaju čuvanja vode od Šveđana.

Posledica ovakvog ponašanja je, predpostavlja se, upravo u tome što su Indijci bili više puta izloženi sušama te su samim tim više zainteresovani da sačuvaju izvore vode i racionalno je troše. Arapske zemalje, pak, iako izložene sušama, još uvek nisu razvile svest o značaju voda.

Porast stanovništva ovog dela sveta, prati i povećani zahtev raskošnog života koji podrazumeva raznovrsnu hranu i mnogo pijaće vode. Takav sve učestaliji način života doveo je do toga da Bliski Istok praktično ima najlošiju poziciju kada je reč o upotrebi sveže vode.

Jordan je država koja se zadovoljava sa svega 135 kubnih metara vode godišnje, što je daleko od granice oskudice vode, što je 1000 kubika godišnje. Katar i Saudijska Arabija su države koje su bile prinuđene da proizvodnju hrane prebace u neke afričke zemlje kako bi smanjile potrošnju vode.

Hrana ili voda

Neravnoteža između količine vode i količine sveže vode je posledica činjenice da je 97 odsto ukupne vode slano, dakle, ne može se koristiti za proizvodnju hrane niti za piće. Više od jedne petine svetskih zaliha vode odlazi na useve i proizvodnju robe.

Zagađenje i upotreba vode, direktno utiču na globalnu ekonomiju. Naime, voda se skoro nikada ne uzima u obzir kada se planiraju ekonomski i ekološki troškovi proizvodnje.

Na primer, za proizvodnju jednog kilograma govedine potrebno je 15400 litara vode, kada je u pitanju navodnjavanje pašnjaka. Dakle, indirektni načini upotrebe vode gotovo nikada ne ulaze u krajnju računicu troškova proizvodnje. Drugim rečima, mi smo praktično potrošili čak i zalihe vode za nekoliko generacija koje još uvek nisu ni došle.

Kako vreme bude prolazilo, a u nedostatku novih vidova energije koji bi eventualno doprineli efikasnijoj desalinizaciji, a samim tim i povećavanju izvora pijaće vode, ljudi će morati da se pripreme na život sa manjom upotrebom vode nego što su navikli.

Što se Srbije tiče, loše, rasipničke navike potrošnje vode dovešće nas vrlo brzo do trenutka kada će biti kasno da počnemo više da cenimo činjenicu da nam je pijaća voda dostupna na česmi. Očuvati tu privilegiju biće pravi izazov.

Dani vode

Širom sveta, svake godine 22. marta obeležava se Svetski dan vode u cilju podizanja opšte svesti o važnosti sveže vode i održivom upravljanju izvora pijaće vode. Međutim, na Generalnom zasedanju Ujedinjenih nacija 2010. odlučeno je da nastupajuća 2013. godina bude Međunarodna godina saradnje o vodama.

Cilj ove inicijative je otvaranje novih kanala komunikacije i saradnje po pitanju izazova upravljanja vodama u svetlu povećanih zateva dostupnosti, alokacije i održavanja izvora sveže vode. Obeležavanjem Godine vode biće prilika da se i u sferi obrazovanja prošire vidici o vodi, njenom upravnjanju izvan granica, nacionalnim i međunarodnim poljima delovanja.

U toku Međunarodne godine vode, 2013. biće organizovano više proslava u vidu konferencija i drugih događaja širom sveta čiji će cilj biti promocija aktivnosti na svim nivoima u relevantnim oblastima: obrazovanje, kultura, nauka, oblast prevencije sukoba i oblast etike. Veliki događaji povodom Međunarodnog dana vode, najavljeni su u Parizu, u središtu UNESKO-a, Njujorku, Tadžikistanu, Švedskoj i drugim zemljama.

Godina vode u Srbiji

Generalna skupština Ujedinjenih nacija odlučila je da 2013. godina bude Međunarodna godina saradnje o vodama. Tim povodom organizacije širom sveta obeležavaju godinu voda. U Srbiji će ovu manifestaciju obeležiti Centar za promociju nauke. Serija naučno-popularnih programa na temu očuvanja voda će trajati tokom cele godine

(Nacionalna geografija)

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.