Vatikan milionima fašističkog vođe Musolinija izgradio tajnu imperiju nekretnina širom Evrope

0

Brojne nekretnine u vlastištvu Svete stolice, zamaskirane komplikovanom mrežom ofšor kompanija, zapravo su nastale inicijalnim kapitalom fašističkog vođe i diktatora Benita Musolinija, tvrdi britanski "The Guardian".

Prozeći pored ekskluzivnog “Bulgarija” u jedoj od najskupljih ulica sveta Nju Bond Stritu u Londonu, mnogi bi se iznenadili kada bi znali da zapravo ta prodavnica skupocenog nakita ima veze sa papom. Ovaj lokal, kako tvrdi britanski “The Guardian” samo je jedan od mnogih u vlasništvu “iznenađujuće tajnog komercijalnog carstva Vatikana” kome su temelje udarili milioni fašističkog vođe i diktatora Benita Musolinija.

Brojne nekretnine Svete stolice zamaskirane su razgranatom ofšor mrežom kompanija, a bogatstvo je raslo godinama, mada je početni kapital stigao davne 1929. godine i to od Benita Musolinija.

Kako piše “The Guardian”, od tada do danas, “uloženi novac je rastao i dostigao sadašnjih 680 miliona evra”. Dok je svetski “balon” bio na pragu pucanja, Vatikan je potrošio 20 miliona evra na lokale u Londonu, stambene komplekse u Parizu i u Švajcarskoj.

Međutim, iako britanski list OVDE navodi imena kompanija iza kojih se zapravo krije Sveta stolica, kontroverzni “Musolinijevi milioni” i svi poslovi sa nekretninama se i dalje drže u strogoj tajnosti. Tako da, uprkos pokušajima da kontaktira ove kompanije tzv. “katoličke bankare”, novinar “The Guardiana” Dejvid Li nije uspeo da dođe do zvaničnih informacija.

Ali, tu su ipak stare arhive koje razotkrivaju komplikovane veze ovih preduzeća koja su na različite načine nasleđivana, putem njih su vršene različite kupovine i transakcije, a i kapital je prelazio iz jednog u drugo preduzeće. Kako pokazuje izveštaj Saveta Evrope o finansijama Vatikana, papin bankar Paolo Manini trenutno upravlja aktivom vrednom 680 miliona evra.

Dok je tokom Drugog svetskog rata i nakon njega bilo logično kriti tokove novca Vatikana, zbog njegovog porekla od Musolinija, “The Guardian” se pita zašto se to čini i danas nakon što je 1999. godine reorganizovana finansijska struktura Svete stolice. Papski nuncije, kao što je i očekivano, na ovo pitanje nije imao komentar.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.