Nedelja kad je otišao Hase

0

Asim Fer­ha­to­vić Hase, is­tin­ska fudbalska le­gen­da, upokojio se pre 26 godina u 54. godini života. Ce­o svoj ži­vo­tni vek bio je ve­zan za ro­dno Sa­ra­je­vo. Za njega kažu da je bio bri­ljan­tan igrač, genijalac i veliki čovek van terena. Dosta stadiona u Bosni i Hercegovini nosi njegovo ime, što je je do­kaz ko­li­ko su ga lju­di vo­le­li i ce­ni­li.

Njegovim driblinzima divila se publika širom Jugoslavije, dovodio je golmane do ludila, a na Koševu se tražila uvek karta više kada Sarajevo igra, jer je to garantovalo novi šou u režiji Asima Ferhatovića.

– Bio je odli­čan i in­te­li­gen­tan fudbaler. Nas­tu­pa­ti za­je­dno sa njim, bi­la je pra­va pri­vi­le­gi­ja. Ni­je bi­lo po­tre­bno ni­ka­kvo ui­gra­va­nje. Sa njim se mo­že­te odmah uko­lo­pi­ti u igru – svo­je­vre­me­no je opi­sao Ha­se­ta ve­li­ki Ivi­ca Osim.

Sjaj­nu fudbalsku ka­ri­je­ru po­čeo je da gradi 1945. u Vra­tni­ku, klu­bu iz sta­rog de­la Sa­ra­je­va, gde je i ro­đen 24. ja­nu­ara 1933. go­di­ne . Još kao de­čak po­ka­zi­vao je na­da­re­nost, ta­ko da je vre­me­nom po­te­kla pri­ča o izu­ze­tnom i ta­len­to­va­nom igra­ču sa Ko­va­ča.

Sve je izbo­rio is­klju­či­vo sam, fudbalskom vešti­nom i iz­vrsnom igrom. Pro­bi­jao se ta­len­tom, lju­bav­lju pre­ma fudbalu i upor­noš­ću. U bor­do dre­su Sarajeva igrao je od 1948. do 1967. go­di­ne, a opros­tio se na­kon te­ške po­vre­de u Ri­je­ci. U toj se­zo­ni (1966/67.) Sa­ra­je­vo je osvo­ji­lo prvu ti­tu­lu prva­ka u ex-Ju­go­sla­vi­ji.

Gol u de­bi­ju

U pionirima se odmah na­me­tnuo sjaj­nim dri­blin­zi­ma i go­lo­vi­ma. Pre­mi­jer­ni nas­tup za prvi tim upi­sao je u okrša­ju sa Za­gre­bom 1951. go­di­ne. Odmah je osvo­jio ko­šev­sku pu­bli­ku. Ta­da su ga mno­gi re­levan­tni fudbalski struč­nja­ci opi­si­va­li kao igrača sjaj­nog ose­ća­ja i in­tu­ici­je. U ovom dvo­bo­ju pos­ti­gao je i po­be­do­no­sni gol, te je na taj na­čin pos­tao po­znat ši­roj spor­tskoj ja­vnos­ti. Po­sle je do­bio i po­ziv za nas­tup u mla­doj re­pre­zen­ta­ci­ji Ju­go­sla­vi­je.

Svi ko­ji su ika­da gle­da­li Ha­se­ta ili igra­li sa njim sla­žu se u je­dnom, Ha­se je uta­kmi­cu ži­vo­ta odi­grao u okrša­ju pro­tiv BSK-a (sada OFK Beo­grad) 16. sep­tem­bra 1955. na sta­di­onu Crve­ne zvez­de. Pre­pri­ča­va­lo se da to­li­ko dri­blin­ga, pa­so­va, šan­si i os­ta­lih fi­ne­sa beo­grad­ska pu­bli­ka ni­ka­da ra­ni­je ni­je vi­de­la.

Ha­se je sa la­ko­ćom pre­la­zio sve pre­pre­ke. Čak je u ne­ko­li­ko na­vra­ta pre­dri­blao i go­l­ma­na, ali ni­je že­leo da­ postigne gol već je vra­ćao lop­tu svo­jim sai­gra­či­ma. To je na klu­pi izlu­đi­va­lo ta­daš­njeg tre­ne­ra Sa­ra­je­va Me­hu Bro­zo­vi­ća i re­zer­vne igra­če. Ipak, Sa­ra­je­vo je ovaj meč po­be­di­lo 3:0, pa ni­je bi­lo ozbi­ljni­jih za­mer­ki.

Ka­sni­je su od­bram­be­ni igra­či mno­go vi­še paž­nje po­sve­ći­va­li Fer­ha­to­vi­ću, pa je go­to­vo uvek imao «flas­te­ra». No, i po­red to­ga na Ko­še­vu su pa­da­li ve­li­ka­ni ju­go­slo­ven­skog fudbala.

Vratio se pre nego što je otišao…

Pam­ti se se­zo­na 1963. go­di­ne ka­da je oti­šao u Tur­sku. To se de­si­lo na­kon tri­jum­fa nad grad­skim ri­va­lom Že­lje­zni­ča­rom od 3:2. O ovoj uta­kmi­ci mno­go se pri­ča­lo. Na­ime, na­kon pos­ti­gnu­tog gola Ha­se se uhva­tio za pre­čku ko­ja je zbog do­tra­ja­los­ti pu­kla. Po­se­bno je bio in­spi­ri­san u du­eli­ma sa grad­skim ri­va­lom Že­lje­zni­ča­rom. U su­da­ru sa ko­mši­ja­ma po­en­ti­rao je šest pu­ta.

Po­sle dvo­bo­ja na Grba­vi­ci odla­zi u Tur­sku. Ipak, os­tao je ve­oma krat­ko. Odi­grao je sa­mo de­vet su­sre­ta za Fe­ner­ba­hče. Vra­tio se u Sarajevo. Is­ti­cao je da ni­je mo­gao bez ra­je i bez FK Sa­ra­je­vo. Hase se vraća u svoje Sarajevo, uz čuvene reči “Ne mogu, brate ja, igrati za novac i slušati kako trebam igrati. Hvala im, bili su korektni i nisu mi pravili probleme. Rekao sam im da ja mogu samo u Sarajevu igrati.”.

Za bor­do tim odi­grao je 600 uta­kmi­ca, od to­ga 422. prven­stve­ne uta­kmi­ce i pos­ti­gao 198 go­lo­va. U bor­do ma­ji­ci igrao je ra­me uz ra­me sa Mi­ro­sla­vom Ći­rom Bla­že­vi­ćem. Go­di­na­ma je bio je­dan od naj­bo­ljih fudbalera Ju­go­sla­vi­je, a u se­zo­ni 1963/1964. upi­san je kao prvi strie­lac prven­stva sa 19 go­lo­va.

Ha­se je bio omi­ljen kod svo­jih su­gra­đa­na, kra­si­le su ga i ljud­ske vrli­ne. Uzor­ne ljud­ske di­men­zi­je ste­kao je po­ma­žu­ći lju­di­ma na ra­zne na­či­ne. Po­red odli­čnih fudbalskih oso­bi­na os­ta­će upamćen kao vrstan ugos­ti­telj i sja­jan ša­his­ta.

– Bio je fudbalski ve­le­maj­stor, igrao ga je iz lju­ba­vi, a ne zbog nov­ca. Nje­go­vi dri­blin­zi su bi­li ne­po­nov­lji­vi. Nema više igrača kao što je bio naš Hase… – pričaju sa setom i danas starije Sarajlije.

Grupa “Zabranjeno pušenje” je napisala pesmu “Nedelja kad je otišao Hase” koja opisuje poslednju utakmicu i Hasetov odlazak, međutim, mnogi su u toj pesmi videli paralelu sa Titom.

Kada su Neleta Karajlića pitali kome su posvetili tu pesmu, odgovorio je: “Ako kažete da je ta pesma posvećena Hasetu, u pravu ste. Ako kažete da je posvećena Titu, u pravu ste.”

Umro je u no­ći izme­đu 24. i 25. ja­nu­ara 1987. go­di­ne. Su­dbi­na je hte­la da to bu­de na nje­gov 54. ro­đen­dan.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.