Na nelegalno kockanje Srbija godišnje izgubi oko 60 miliona evra

0

Sve više kockarnica posluje bez dozvola i pokrića. Na crnom tržištu svake godine izgubimo oko 60 miliona evra, a prednjačimo sa 200.000 zavisnika.

Domaća udruženja priređivača igara na sreću zatražila su od Evropske federacije pomoć u rešavanju problema prouzrokovanih crnim tržištem, neefikasnom prevencijom i nepoštovanjem aktuelnih zakona.

Srbija zauzima sam vrh kada je nelegalno priređivanje igara na sreću u pitanju. Procenti sivog tržišta u razvijenim zemljama EU kreću se od četiri do pet odsto u odnosu na legitimno tržište, a kod nas između 50 i 70 odsto“, ocenjuje Mirjana Aćimović, predsednica udruženja priređivača igara na sreću ”Jakta” i Komiteta za odgovorno priređivanje igara na sreću evropske federacije EUROMAT u Briselu, pišu Novosti.

Ona ocenjuje da Srbija ima dobar zakonski okvir za odgovorno kockanje, ali je on “mrtvo slovo na papiru”, a država ima isuviše toleranatan odnos prema nelegalnim poslodavcima za koje praktično niko nije odgovoran:

U Srbiji je, u sektoru igara na sreću, direktno zaposleno 6.129 radnika, dok je, prema podacima EUROMAT-a, u 27 zemalja EU zaposleno 351.747 ljudi.

“Srbija je svoju decu i građane prepustila na milost i nemilost priređivačima za koje građani ne mogu da znaju da li su legalni ili nelegalni, ne znaju da li su (onlajn) igre sertfikovane ili nisu, pa čak ni da li će biti isplaćeni ili neće. Deca nam idu na nelegalne poker turnire, gde je kotizacija od 1.000 do 5.000 dinara, a preko društvenih mreža vežbaju poker i u masi kladionica imaju čak otvorene račune“, naglašava Aćimovićeva.

Koliko kockarnica zvanično posluje u Srbiji, ko kontroliše njihov rad i da li je koja zaradila katanac u poslednjih godinu dana – u Upravi za igre na sreću Ministarstva finansija nemaju odgovora, ali u Udruženju UPIS kažu da se naša zemlja kreće u nivou evropskog proseka.

Mi sa 1.200 kladionica i kockarnica zauzimamo 20. mesto u Evropi. Ispred nas se nalaze Velika Britanija, Bugarska, Hrvatska, Češka, Nemačka, BiH, Makedonija, Poljska, Albanija, Grčka…“, kaže Rade Karan, predsednik udruženja UPIS, čije su članice u državni budžet na ime poreza, naknada i taksa za priređivanje igara na sreću, samo za poslednje tri godine uplatile 17 miliona evra.

Ni on ne spori da je zakonski okvir pun rupa i da otvara prostor za nelegalna poslovanja, ali, dodaje, situacija se ipak menja nabolje.

Zaposleni u kockarnicama i kladionicama su obučeni da prepoznaju naznake zavisnosti i da odmah upućuju klijente na pomoć u specijalizovane bolnice. Efekta već ima, ali je činjenica da nikoga ne možete da naterate na lečenje ako on to sam ne želi. Tu nikakav zakon ne pomaže”, smatra Karan.

U većini evropskih zemalja neko ko ima karton da se lečio od kocke, neplaćen kredit ili poreski dug, ne može “da se igra”, objašnjava Aćimovićeva.

Pri svakoj uplati u kockarnici ili kladionici, daju se lični podaci koji su umreženi sa Poreskom upravom, policijom ili drugim institucijama pa se već na prvi pogled može oceniti da li ste kvalifikovani za igre na sreću ili će vam podići rampu“, ističe ona.
Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.