Reč doktora: Infekcije i nepravilna upotreba antibiotika

0

Kijate, kašljete, curi vam nos, suze vam oči, boli vas svaki deo tela i sve ukupno se loše osećate? Ovo vam se sigurno dešava bar nekoliko puta godišnje. A koliko vam se puta desilo da u takvom stanju odete kod svog lekara očekujući magične pilulice koje će sve to da reše, a on vam ih ipak ne da?

U čemu je problem sa tim antibioticima i zašto ne možete da ih dobijete kada mislite da su Vam potrebni?

Za početak, treba reći da nije svaka infekcija prouzrokovana bakterijama. Vrlo su česte i virusne infekcije na koje antibiotik uopšte neće delovati. Ako tada uzmete antibiotik, unećete lek koji vam ni malo ne pomaže a pritom, kao i svaki lek, može da ima neke neželjene efekte kao što su na primer alergije, koje antibiotici u odnosu na druge grupe lekova dosta često izazivaju.

Ovde treba napomenuti da infekcija koju je prvobitno izazvao virus i koja je iscrpila odbrambene snage organizma može zatim da se nastavi bakterijskom infekcijom, što se naziva superinfekcija. Ovde već antibiotik može da pomogne ali ga nikako ne treba uzeti istog momenta kada osetite prvi simptom.

Najvažniji razlog zašto ne treba uvek kada ste prehlađeni na svoju ruku da uzimate antibiotike je pojava koja se naziva bakterijska rezistencija. Da je ovo globalni problem pokazuju i procene Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da, ako se ovakav trend u upotrebi antibiotika nastavi, moguće je da nam već za par desetina godina ponestanu antibiotici za borbu protiv teških infekcija, naročito onih nastalih u bolničkim uslovima. Šta je zapravo ta bakterijska rezistencija?

Bakterije, ma koliko sićušne bile, kao i sva druga živa bića poseduju sposobnost da se menjaju kako bi preživele u različitim uslovima. Tako one razvijaju i raznovrsne mehanizme da izbegnu, kako imunske mehanizme čoveka, tako i mehanizme kojima antibiotici zaustavljaju njihov rast ili ih ubijaju. One to rade tom brzinom i sa takvom efikasnošću da je to zaista zadivljujuće. Nažalost, za stvaranje novih antibiotika koji ce moći da se uspešno hvataju u koštac sa ovako “inteligentnim” bakterijama potreban je poprilično dug period. Pritom su ti lekovi uvek skuplji od prethodnih, a gotovo od momenta kada se sintetišu i započne njihova upotreba već se pojavljuju i bakterijske vrste koje uspevaju da izbegnu njihovo dejstvo.

Nastanku bakterijske rezistencije doprinosi nekontrolisana i česta upotreba antibiotika, čak i kada oni zapravo nemaju efekta, ponavljana upotreba istih lekova kao i prerano prekidanje antibiotske terapije. To znači da, iako ste dobili magične lekiće i oni su delovali pa se Vi već posle dva dana osećate “kao novi” ne prekidajte terapiju već nastavite onoliko koliko vam je Vaš lekar savetovao. Iako se Vi osećate bolje, što znači da je zaustavljen rast bakterija i smanjen njihov broj i efekti, to ipak pogoduje nastanku rezistencije.

Našu zemlju često imenuju kao jednu od onih u samom vrhu po upotrebi antibiotika. Do nedavno ste antibiotik po izboru mogli da kupite u svakoj apoteci, bez ikakvog recepta ili preporuke lekara, kao bilo koji drugi proizvod u bilo kojoj prodavnici. Danas to ni kod nas ne ide više tako lako, zahvaljujući strožim propisima i kontroli. I to nije nikakva zavera lekara, farmaceuta i čitavog zdravstvenog sistema protiv svakog pojedinca baš onda kada se oseća loše i pomoć mu je potrebna. Štaviše, to osigurava da nam u situacijama kada smo naročito podložni infekcijama kao što su na primer operacije, opekotine, druge bolesti koje slabe imuni sistem, antibiotik koji dobijemo zaista i pomogne.

U suštini, stvar sa antibioticima Vam je isto kao i sa recimo reciklažom, mali korak za svakog od nas a veliki za čovečanstvo.

(Dr Aleksandra Jukić, doktor.rs)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.