Hag: Pripadnik "Ševe" potvrdio izvršenje zločina za koje su okrivljeni Srbi

Bivši pripadnik Službe državne bezbednosti BiH Edin Garaplija potvrdio je na suđenju Radovanu Karadžiću da je paravojna formacija te službe 1995. snajperom ubila francuskog pripadnika Unprofora i da je to potom pripisano srpskoj strani.

Ta formacija zvana Ševe, koja je osnovna 1992. godine, bila je povezana sa Ministarstvom policije BiH, od koji je dobijala logističku podršku, zatim sa Agencijom za istraživanje i dokumentacije AID posvedočio je Garaplija, počinila je i mnoge druge zločine, uključujući ubistvo zarobljenih srpskih vojnika i civila u glavnom sarajevskom parku, atentat na visokog oficira Armije BiH Sefera Halilovića i ubijanje srpskih civila na Grbavici.

Po rečima svedoka, i atentat minom na generala Halilovića potom je prikazan kao eksplozija srpske granate.

Garaplija, koji je bio šef antiterorističkog tima SDB BiH, rekao je da mu je 1996. lider "Ševa" Nedžad Herenda priznao da je njegova jedinica počinila sve te zločine. Herenda je bio uhapšen u akciji razbijanja "Ševa" koju je Garaplija vodio.

Nazivajući "Ševe" "terorističkom grupom", za koju je malo ko znao, koju je formirao ministar unutrašnjih poslova BiH Alija Delimustafić, Garaplija je izjavio da su Herendina priznanja bila "šokantna" i "jako kompromitujuća za bosansku odbranu".

"Herenda nam je rekao da je dobio zadatak da dejstvuje snajperima po srpskim položajima na Grbavici i da je to često radio sa zgrade Izvršnog veća. Odatle je 1995, po svom priznanju, pucao i na francuskog vojnika Unprofora. Ne znam da li je imao naredbu ili je to učinio samoinicijativno, ali je to bilo kompromitujuće za bosansku odbranu", izjavio je Garaplija.

U trenutku kada je na njega pucano, francuski vojnik je, po rečima svedoka, na ulici ispred hotela Holidej In u centru Sarajeva podizao barikadu koja bi građane zaštitila od vatre sa srpske strane.

"Herenda je kazao da je on pucao kako bi UN okrivile Srbe... Ja ne znam da li je tada bilo istrage, ali mi je poznato da su određeni bosanski zvaničnici rekli da je za ubistvo odgovorna srpska strana", rekao je svedok.

Garaplija je izjavio i da mu je Herenda priznao da je iz snajpera ubijao civile na Grbavici, koja je bila pod kontrolom VRS.

"Na moje pitanje kako je znao da se radi o civilima, Herenda je rekao da je birao žene u crnini, jer je tako znao da su Srpkinje", kazao je svedok.

Garaplijinim rečima, Herenda je potvrdio da je "za svoje akcije dobijao novac, nekoliko hiljada nemačkih maraka, što je u to vreme bilo pravo malo bogatstvo".

Na pitanje predsedavajućeg sudije Ogon Kwona da li je Herenda pominjao da je iz snajpera gađao i muslimanske civile, Garaplija je odgovorio negativno, napominjući da su u nekoliko slučajeva "Ševe" pucale na pripadnike Armije BiH.

Pozivajući se na Herendino priznanje, Garaplija je posvedočio i da su "Ševe" 1993. pokušale da ubiju generala ABiH Sefera Halilovića, koji je neposredno pre toga bio smenjen sa dužnosti komandanta ABiH "zato što se protivio podeli BiH".

Umesto Halilovića, ubili su njegovu suprugu i njenog brata aktiviranjem eksploziva podmetnutog na terasi stana generala, koji u tom trenutku nije bio prisutan.

"Javnosti je, zatim, prikazano da je to bilo granatiranje sa srpske strane navođenim projektilom 'maljutka', budući da su Herenda i ostali na licu mesta ostavili trag kabla za navođenje, da bi se stekao utisak da je raketa došla sa srpske strane", ispričao je Garaplija.

Kasniji pokušaji generala Halilovića da se pokrene istraga nisu, po rečima svedoka, urodili plodom, iako je bilo utvrđeno da je detonaciju izazvao podmetnuti eksploziv.

Garaplija je kazao da je istraživao i druge zločine "Ševa", poput "likvidacije zarobljenih srpskih vojnika i civila u Velikom parku u Sarajevu".

Svedok je izjavio i da su vlasti BiH, odmah pošto je dokumentovao zločine "Ševa", uhapsile njega i optužile ga za Herendinu otmicu, pokušaj ubistva i zlostavljanje.

Usledio je "montirani sudski proces" kojim su "određene strukture pokušale zataškati" zločine koje su počinile "Ševe", rekao je Garaplija. Posle prvostepene osuđujuće presude i dvogodišnjeg boravka u zatvoru, Garaplija je odlukom Vrhovnog suda BiH bio oslobođen većine optužbi i pušten na slobodu.

Za Nedžada Herendu rekao je da je nestao i da ne zna gde se nalazi.

Suđenje Karadžiću, optuženom i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN 1992-95. se nastavlja.

(Beta/Kurir)