Britanci traže zabranu “diklofenaka” zato što za 50 odsto povećava rizik od infarkta
Naučnici trusta zdravstvenog osiguranja “Barts” i oni sa Londonskog medicinskog i stomatološkog fakulteta tvrde, da postoje lekovi koji predstavljaju bezbedniju alternativu “diklofenaku” i traže da se ovaj medikament zabrani u celom svetu.
“Diklofenak” je, kao i “ibuprofen” (“brufen“) nesteroidni antiinflamatorni lek, odnosno “NSAID”, i često se prepisuje nakon hirurških intervencija ili protiv bolova izazvanih artritisom, ukoliko delovanje “ibuprofena” nije dovoljno snažno. U apotekama se može kupiti i bez recepta, između ostalog i kao “voltaren”.
Najveći broj neželjenih reakcija u prijavljenim slučajevima bio je očekivanog karaktera (navodi se u sažetku karakteristika leka) i najvećim delom se odnose na poremećaje kože i potkožnog tkiva (osip, crvenilo, svrab, urtikarija...).
Prijavljeni slučajevi nisu doveli do izmene u povoljnom odnosu koristi i rizika za lekove sa aktivnom supstancom diklofenak.
U saopštenju ALIMS-a piše da nema informacije da su sprovođene ikakve bezbednosne regulatorne mere za ove lekove širom sveta u poslednjem periodu. Nvodi se i da registrovane lekove koji sadrže aktivnu suspstancu diklofenak karakteriše povoljan odnos koristi i rizika pri racionalnoj terapijskoj primeni i ovi lekovi se mogu i dalje koristiti na način i u skladu sa navedenim u Sažetku karakteristika leka, odnosno uputstvu za lek.
Još pre dve godine, istaživači Barsa su ustanovili da “diklofenak” povećava rizik od infarkta i šloga za 40 odsto, dok je druga studija, objavljena 2011, konstatovala da upotreba dikolofenaka čak četvorostruko povećava rizik od smrti od srčanog udara.
- I kod nas se “diklofenak” može nabaviti u apoteci bez lekarskog recepta, iako ovaj lek najčešće izaziva probleme sa želucem, pa se dešava da određeni procenat ljudi završi u Urgentnom centu zbog čira nastalog prekomernom upotrebom ovog leka - objašnjava dr Milica Nikolić Urošević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja “Vračar”.
Ukoliko je nekom od pacijenata potrebna terapija diklofenakom, dr Nikolić Urošević kaže da lekar prvo mora da se upozna sa njegovim zdravstvenim stanjem, da li ima povišen krvni pritisak, probleme sa bubrezima i druge tegobe.
- Tada procenjujem da li je zaista potrebno prepisati ovaj lek ili može da tegobe prođu i sa nekim blažim. Ako pacijent pije “diklofenak”, onda mora da se koriguje terpaija za regulisanje krvnog pritiska - kaže lekarka.
Slične tegobe mogu da izazovu i drugi lekovi iz grupe nesterodidnih antiinfalamtornih lekova. Dr Branko Sbutega, ortoped sa Instituta za ortopedsko hirurške bolesti „Banjica“ kaže da štetna dejstva diklofenaka nisu novost.
- Odavno je poznato da svi lekovi iz ove grupe antireumatika, a ne samo “diklofenak” mogu da naškode zdravlju. Ali problem je što mi volimo da budemo sami svoji lekari i što ova lek mnogi uzimaju bez saveta i stručnog nadzora. Poznat mi je slučaj krvarenja koji je izavao ovaj lek. Može da dođe do oštećenja jetre, čira na želucu, impotencije kod mušakaraca, ako se lek uzima bez kontrole - tvrdi dr Sbutega.
Problem je u i tome, kaže sagovornik, što se ovaj lek prepisuje za hronična stanja što podrazumeva dugotrajno lečenje. Stoga se savetuje da se lekovi iz ove grupe, a pogotovo “diklofenak”, uzimaju što kraće vreme i u najmanjoj dozi koja ublažava bol, a nikako kao redovna terapija duže vreme.
- Postoje i zamene za terapiju diklofenakom, koja nije toliko štetna. Ali to moraju da određuju stručni ljudi - upozorava dr Sbutega.