Ipak se okreće! Na današnji dan rođen Galileo Galilej
Uglavnom je obrazovan u manastiru Valombroza pored Firence, a na univerzitetu u Pizi studirao je od 1581. do 1585. godine. Ubrzo posle toga, neko vreme je predavao na firentinskoj Akademiji.
Na univerzitetu u Pizi je predavao matematiku od 1592. do 1610. Bio je filozof i matematičar kod velikog toskanskog vojvode od 1610. pa do kraja svog života.
Teološki savetnici inkvizicije osudili su ga 1616.godin zbog toga što je zastupao novu astronomiju (zalagao se za Kopernikov heliocentrični sistem), i tada mu je zabranjeno da zastupa, predaje i brani osuđeno učenje.
On se sa tim složio. Papa nikad nije potvrdio tu osudu, ali je 1632. godine, nakon objavljivanja njegovog dijaloga o alternativnim svetskim sistemima, Galileju Inkvizicija naredila da dođe u Rim.
(old_image)
Galilejev solarni sistem
Tamo je stigao u februaru 1633, i bio ispitan 21. juna na osnovu optužbe da je spomenuta publikacija iz 1632. u suprotnosti sa odlukom od 1616. godine.
Dvadeset drugog juna 1633. godine Galilej je pročitao svoje poricanje i, na zadovoljstvo suda, bio osuđen na utamničenje. Dopušteno mu je da se vrati u svoju vilu u Firenci i tamo ostane pod uslovom da živi u strogoj izolaciji, što je on i učinio i poslednjih osam godina svog života proveo u stalnom naučnom radu i eksperimentisanju.
Naučna otkrića
Od Galilejevih naučnih otkrića valjalo bi spomenuti sledeća: izohronizam klatna, 1581; hidrostatičku vagu, 1586; principe dinamike, 1581-91; proporcionalni kompas i termometar, 1597.
Konstruisao je prvi astronomski durbin-teleskop, i njime je video planine na Mesecu, Mlečni put kao ogromni skup zvezda, Jupiterove satelite, Venerine mene i Sunčeve pege.
Ova otkrića su se desila između 1609. i 1613. godine, pri čemu su Jupiterovi sateliti ostavili najjači utisak na javnost, i doživljeni su kao dramatični dokaz nove astronomije. Godine 1637, samo nekoliko meseci pre nego što je oslepeo, Galilej je opisao dnevnu libraciju Meseca. Kada je oslepeo, razvio je teoriju o upotrebi klatna u satu.
Međuzavisnost kretanja i sile, i nepromenljivost uzročno-posledičnih odnosa koja iz toga sledi, uvela je potpuno novu mentalnu perspektivu gledanja na svet — perspektivu nove filozofije koja je počela da se razvija.
Da su sva tela teška, da je težina kontinuirana sila privlačenja prema centru Zemlje, da bi u vakumu sva tela padala jednakom brzinom, da inercija povlači istrajavanje i u kretanju i u mirovanju, da zvezde i planete nisu manje propadljive od Zemlje, te da treba koristiti pojmove koji su odlučivi - to je bio put ka budućnosti.
Metodološki gledano, Galilej je povezao empirijska i formalna razmatranja, i matematiku učinio primenljivom na probleme sa kojima se susretao. Kombinacija eksperimenta i proračuna davala je rezultate koji su mogli da potvrđuju ili obaraju teorije. Galilej je povukao razliku između primarnih i sekundarnih svojstava koju mi danas pripisujemo Loku. Objektivnost merljivog i subjektivnost nemerljivog, koje je Galilej moćno oživeo, ostali su standardni i praktično neoborivi pojmovi.
Doprinosi fizici
Još tokom svog školovanja, Galilej se nije slagao sa mnogim aspektima Aristotelove filozofije i njegovog shvatanja prostora. Aristotel, starogrčki filozof, smatrao je da se do formulacija svih zakonitosti koje opisuju prirodu može doći samo razmišljanjem, te da nikakve praktične provere nisu potrebne. Galilej je prvi čovek koji je, nakon više vekova, ne samo posumnjao da Aristotel nije upravu, već je mogao to i da dokaže.
Tako je Galilej bio prvi čovek Novog veka koji se koristio metodom eksperimenta. Po završetku eksperimenta javlja se potreba obrade rezultata merenja, a tako i ocena veličine slučajnih grešaka. Galilej je zaključio da su slučajne greške prilikom instrumentalnih merenja neizbežne, a da se pritom češće javljaju manje, ređe veće greške i ukazuje na simetričnu raspodelu grešaka.
Time je začeo teoriju verovatnoće. Takođe, Galilej je u fiziku uveo i matematičko predstavljanje veličina u obliku formuli.
Galileo se prvo dohvatio obaranja Aristotelovog zakona gravitacije. Naime, Aristotel je tvrdio da tela padaju na tlo brzinom proporcionalnom njihovoj masi. Galilej je dokazao da to nije tačno.
Zapravo, o tom njegovom dokazu postoji priča da je on, Galilej, bacao tela sa vrha čuvenog krivog tornja u Pizi kako bi dokazao okupljenom narodu da Aristotel greši, ali se većinom smatra da ova priča nije istinita. Galilej je ustvari uradio eksperiment kojim je, analogno bacanju sa tornja, merio brzine tela, nakon merenja mase. Spuštao je dva tela istih dimenzija, a različite mase, niz strmu ravan. Rezultati su bili poražavajući po Aristotela. Galilej je postavio i jednačine horizontalnog i kosog hica, kao i slobodnog pada; prvi je, eksperimentalno, izračunao intezitet ubrzanja sile teže.
Godine 1609. čuo je za primitivne durbine koji su sa severa stigli u Veneciju. Uvećanje tih durbina bilo je vrlo malo, samo tri puta, ali to je bilo dovoljno da Galileju da ideju kako da napravi mnogo moćnije instrumente.
Uspeo je da napravi durbin sa uvećanjem od 10 puta, pomoću ovo durbina bilo je moguće videti brodove koji su bili udaljeni dva sata plovidbe.
Pored toga Galilej se setio da taj durbin može da okrene prema nebu, i tako je nastao prvi teleskop. Pomoću ovog primitivnog teleskopa uspeo je da otkrije Jupiterove satelite. Otkriće ovih satelita u njemu je probudilo ideju da se ne mora baš sve okretati oko Zemlje, kao što je tvrdilo Aristotelovo učenje. Shvatio je da je Aristotel pogrešio a da je u pravu bio Kopernik, a to je mogao i da dokaže.
Zbog ove svoje ideje Galilej je došao u sukob sa Crkvom i inkvizicijom. Bio je primoran da se javno odrekne svog učenja i tako je sebe spasao sudbine Đordana Bruna i spaljivanja na lomači.
Sačuvao je život ali nije sačuvao slobodu, ostatak svog života proveo je u zatvor.
Poslednjih 11 godina života je proveo je u kućnom pritvoru. U to doba potpuno izolovan od vanjskog sveta napisao je i svoju poslednju knjigu, 1636. godine, kada je imao 72 godine, koju je nazvao "Nova fizika". Dve godine kasnije ovu knjigu su objavili protestanti, ali tada je Galilej već bio potpuno slep.
Umro je kao zatvorenik u sopstvenoj kući 1642. godine. Postoji legenda da je na samrti rekao čuvenu rečenicu: "Eppur si muove" (Ipak se okreće!), iako se ranije odrekao svih svojih ideja o heliocentričnom sistemu. Ova tvrdnja nikada nije dokazana, ali ono što je neosporivo, jeste njegov doprinos nauci i društvu koji je udario jake temelje za dalja otkrića.
Tačno 350 godina kasnije, 1992.godine Vatikan se javno izvinio zbog načina na koji je postupano sa Galilejem.