Srbi svake godine popiju sedam mililona kutija lekova za smirenje

Poslednjih nedelja, Srbiju je potreslo nekoliko zločina u kojima su pojedinci, ljudi koji pre toga nisu imali nikakav kriminalni dosije, brutalno ubili bliske osobe, a zatim izvršili samoubistvo, pišu Novosti.

I pored toga što će mnogi reći da nismo dostigli “nivo” Amerike, u kojoj gotovo svakodnevno neko “iz čista mira” ubije kolege na poslu ili decu u školi, nema sumnje da je stres kao način života u Srbiji počeo da uzima danak.

Podatak da više od 300.000 ljudi u našoj zemlji ima neki psihički poremećaj jasno pokazuje da Srbi, usled hronične frustracije i straha kao načina života, sve češće postaju tempirane bombe, koje bi mogle da “eksplodiraju” u svakom trenutku.

Rezultati međunarodne studije, u kojoj je učestvovalo više od 5.000 ispitanika iz cele Evrope, od toga 640 iz Srbije, pokazuju da u našoj zemlji 24 odsto stanovništva pati od psihičkih poremećaja vezanih za strah, paničan strah ima svaki deseti stanovnik, a posle NATO bombardovanja čak 18 odsto osoba ima simptome posttraumatskog stresnog poremećaja.

U prethodnih dvadeset godina uspesi sportista bili su odlično sredstvo koje je lečilo frustriranost nacije zbog raznih poraza. U poslednje vreme ulogu terapeuta Srbije preuzeo je Novak Đoković. Momenat kada Novak uz našu trobojku podiže pehar budi osećaj koji nam najviše nedostaje – ukus pobede. – Ovo je veoma bitno, jer Novak predstavlja najbolji uzor mladima. Nažalost, većina devojaka i mladića Srbiju vidi kao močvaru, zemlju iz koje treba pobeći. A nisu više mračne devedesete, koje su dugo bile izgovor – upozorava Zoran Milivojević.

Nekada smo se čudili američkim vestima ili filmovima gde čovek posle otkaza maltretira porodicu ili uzme pušku i pobije prolaznike.

Nažalost, na putu smo da to sada postane i naša stvarnost – konstatuje psihoterapeut Zoran Milivojević.

Ljudi žive sa strepnjom i tremom pred onim što ih čeka. To je globalni fenomen, koji kod nas još nije došao do punog izražaja, jer smo devedesetih godina očvrsnuli i makar delimično se “vakcinisali” protiv kapitalističkog stresa.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije pokazuju da je broj mentalnih poremećaja porastao od 1999. godine. Pored stresnih poremećaja, konstantno su u porastu depresija, agresija, nasilje i suicid, kao i rekordna upotreba lekova za smirenje.

Ne morate ni da budete stručnjak da biste uvideli da mentalno stanje nacije nikada nije bilo gore. Ranije su još postojali optimizam i nada da će se stvari promeniti nabolje, ali sada je apatija potpuno zamenila veru u bolje sutra – objašnjava psiholog Aleksandra Janković.

Ako smo po visini mesečne zarade na samom evropskom dnu, a među vodećim kada su u pitanju oboleli od karcinoma, po broju izbeglica i konzumiranju cigareta i alkohola, nije ni čudo što stručnjaci upozoravaju da je psihičko stanje nacije alarmantno.

– U zemlji gde je stepen nezaposlenosti prestao da se meri, imate armiju isfrustriranih i bezvoljnih ljudi. Frustracija se akumulira, potiskuje i vremenom stvara jak stepen agresivnosti – kaže Jankovićeva.

Svake godine u Srbiji se ubije nekoliko desetina tinejdžera, a procenjuje se da čak 150 puta više njih ima samoubilačke tendencije. Po broju samoubistava, Srbija je iznad evropskog proseka. Po ovom pitanju u poslednjih 20 godina prednjači Vojvodina sa 28 samoubica na 100.000 stanovnika.

Po mišljenju stručnjaka, Srbi su “mentalno zapušteni” i za pomoć se obraćaju tek kada dođu u najgoru fazu. Ljude je i dalje sramota da odu kod psihologa, dok se na Zapadu ovo ne razlikuje od odlaska kod zubara. Takođe, kada se u Srbiji sazna da neko koristi psihijatrijske usluge, ta osoba se šikanira, često ostaje i bez posla, prijatelja…

Među srednjom generacijom sve više je u porastu nasilje u porodici. To su do juče bili normalni porodični ljudi, koji su postali tehnološki viškovi, bez šanse da se prekvalifikuju. S druge strane, kod mladih je, u odsustvu perspektive i sistema vrednosti, agresivnost postala norma ponašanja.

Prema zvaničnim podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prošle godine je izdato 6.932.840 kutija lekova. Lekove za smirenje u Srbiji, o trošku osiguranja, pije više od 1,3 miliona stanovnika. S obzirom na to da postoje razni kanali preko kojih se bez recepta nabavljaju ovi lekovi, stručnjaci pretpostavljaju da je pravi broj korisnika daleko veći.
Novosti