Zašto se ljubimo?
SAN DIJEGO - Ma koliko da ljubljenje predstavlja "prirodnu pojavu", ono u isto vreme znači "razmenu" pljuvačke, sluzi i ko zna čega još, pa kako je i zašto nastao takav običaj?
Nauka decenijama traga za odgovorom na to pitanje. Neurolozi posebno ukazuju na pojačano lučenje neurotransmitera i hormona prilikom ljubljenja, posebno onih povezanih sa društvenošću, ali i - seksom.
Antropolozi ljubljenje smatraju podsvesnim ostatkom sećanja na davna vremena u razvoju čoveka, na doba "hranjenja usta na usta između majke i novorođenčeta". Drugi, pak, tvrde da se ljubljenjem prenose važni podaci o "izgledima na parenje" i time ono postaje "vodič u izboru partnera".
S druge strane, neki naučnici tvrde da je reč o "čisto kulturalnom fenomenu, jer postoje etničke grupe u kojima ljubljenje nije oblik izražavanja strasti i koje se čak uzdržavaju od grljenja".
Međutim, uprkos tome, mi još uvek nemamo potpun odgovor: najnovije tvrdnje kazuju da se ljubimo zato što naše usne podsećaju na - zrelo voće!
Neurolog V.S. Ramačandran sa univerziteta Kalifornije u San Dijegu smatra da su naši preci, primorani da tragaju za zrelim plodovima, skupljali one izrazito crvene boje. Zbog toga je crvena boja nagoveštavala poklon u hrani.
A zatim se dogodilo nešto što su antropolozi nazvali "evoluciono prihvatanje", čime je crveno postalo opšti znak za privlačnost.
"Privlačnost crvenog je, najverovatnije, kasnije preneta na područje usana u vreme plodne zrelosti žene kako bi potencijalnom mužjaku signalizirala svoju spremnost na parenje", tvrdi profesor Ramačandran u časopisu Nju sajentist.
Šimpanze i babune izuzetno uzbuđuje crvena stražnjica ženki; zrelost žene najverovatnijeje postala je inicijalni 'mig' za kasnije otkriće oralnog seksa.
Kad se čovek uspravio, postao dvonožac i prestao da "oglašava" svoju plodnost, njegova uspravna figura počela je da šalje različite vrste vizuelno povezanih atraktivnih signala uz smišljanje udobnih pozicija za seksualni odnos.
"Uprkos ovim promenama, nabubrele usne još uvek su izuzetno atraktivne muškarcima zbog atavističkog ostatka evolucionog sećanja na privlačnost crvenog", tvrdi Ramačandran.
Zbog toga, boja koja kao da kaže "dođi bliže", zajedno sa našom oralnom sklonošću ka voću, najverovatnije je prenesena na naše usne što je, kao krajnji rezultat, dobilo uzbudljivu i nadražajnu prirodu poljupca.
Ovu hipotezu podržava činjenica da babuni, slično nama, imaju crvene usne kao i da dele našu sklonost ka ljubljenju, maženju lice uz lice, pa čak i oralni seks - mnogo više nego "bledousne" šimpanze.
U isto vreme, punija, napućena usta tesno je povezana sa porastom nivoa estrogena kod žene, što navodi na zaključak da punije, ružičaste usne zaista služe kao pouzdan pokazatelj njene plodnosti.
Ostavimo li po strani romantiku i bakterije, poljubac je svakako savremeni znak ljubavi prema voću i seksu koji smo nasledili od naših predaka biljoždera.
(FoNet)
29. april 2009.