Da li je nepoštenje zarazno?
NJUJORK - Američki i evropski psiholozi i psihoanalitičari krenuli su u grozničavo traganje za odgovorom na pitanje - ZAŠTO NEKI LJUDI LAŽU I VARAJU A DRUGI NE?
Imaju dobre razloge za to, jer se došlo do prave epidemije laži, prevara, koje su kulminirale finansijskom pljačkom poput one koju je organizovao njujorški mogul Berni Medof, sitnih obmana, uključujući i bračna neverstva.
Klasično objašnjenje tvrdi da je to "racionalni izbor" svake pojedine osobe, hladno procenjivanje moguće štete i koristi. Otuda i večna ljudska dilema: mogu li da se okoristim prevarom i koliko smem da ušićarim, a da ne rizikujem da me uhvate?
Mnogo je razloga
Međutim, neki naučnici su počeli da preispituju ovo cinično pitanje ljudske etike i tvrde da je odluka da se uđe u prevaru ipak mnogo složenija od ove jednostavne kalkulacije.
Troje američkih psihologa ovih dana, kako piše američki nedeljnik Njusvik, odlučilo je da laboratorijski istraže ovo "kvrgavo" etičko pitanje.
Frančeska Đino, sa univerziteta Severne Karoline i Šahar Ajal i Dan Arieli sa univerziteta Djuk, piše nedeljnik Njusvik, smislili su naučno doteranu podvalu da bi ustanovili da li mogu naterati ljude da se upuste u prevaru - kako bi bacili svetlo na psihološke mehanizme koji pokreću nepoštenje.
Oni su zatražili od velike grupe studenata sa svojih univerziteta da reše set komplikovanih matematičkih problema za kratko vreme. Probleme su učinili toliko teškim da je bilo isključeno da bilo ko od studenata može da reši sve zadatke i obećali su da će im platiti za svaki rešeni zadatak.
Igrarija s matematikom bila je samo izgovor za stvarni eksperiment: nepun sat nakon što su studenti počeli da se preznojavaju nastojeći da reše bar neki zadatak, jedan od njih (zapravo, plaćeni glumac) upadljivo glasno je saopštio sapatnicima: "Rešio sam sve zadatke. Šta sada da radim?"
Svi u sali znali su da je to nemoguće tako da je lažni student bio eklatantan primer prevaranta. On je potpuno hladno pokupio nagradu u kešu, kao da je zaista imao zamašan učinak i, što je najvažnije, napustio salu, a da niko nije zatražio proveru niti se suprotstavio.
Sledi primer
(old_image)
Cela ideja bila je, zapravo, eksperiment koliko će studenata slediti primer studenta-glumca kako bi ustanovili da li se i koliko očigledno totalno nečasna prevara "zapatila" među ostalim studentima. A dramatično jeste!
Međutim, psiholozi su eksperimentu dodali drugu "kvaku": glumac-student je ponekad nosio majicu rivalskog univerziteta, drugi put nije. Želeli su da ustanove da li pripadništvo grupi iz koje je prevarant, poznat kolega ili autsajder, utiče na stepen kopiranja prevare. A to znači - da li će studenti varati više ili manje kad vide da i rivali varaju u poređenju sa nivoom prevare u kojoj učestvuju članovi njihove grupe? Rezultati su bili jasni i nedvosmisleni.
Kao što je konstatovano u analizi eksperimenta objavljenoj u najnovijem broju stručnog časopisa Psihologija, kolege s grupe ili godine imale su jači uticaj na odluku da se krene u prevare od studenata s drugog fakulteta. Zapravo, spoznaja da rivali varaju, zapravo je snizila stepen celokupnih prevara - u poređenju sa studentima koji su varali na "ličnu inicijativu, bez ikakvog spoljnog podstreka".
Ovo otkriće stavlja pod sumnju teoriju o prevari kao "hladnokrvnoj kalkulaciji". Jer, ako su studenti jednostavno odmeravali takozvani faktor "mogu li da se izvučem posle prevare", onda bi to značilo da su ih na varanje podjednako ohrabrivale uspešne prevare kolega i "autsajdera". A to nije bio slučaj.
Psiholozi su odlučili i da ova otkrića ponovo provere novim malim ogledom. On je zasnovan na istim osnovama kao i prethodni, ali po ovom scenariju student-glumac bi glasno, da ga u sali svi čuju, pitao kontrolora ogleda: "Je li u redu ako varam?"
Pitanje je, naravno glupo. Niko to zaista ne bi uradio. Ali ideja s pitanjem bila je da se u podsvesti studenata "probudi moralista" koji će u središte razmišljanja staviti pitanje nepoštenja i prevara. A kad se to dogodi, tvrde psiholozi, studenti varaju upadljivo manje.
To znači da "podsvesni moralista", zapravo, ne želi da vara. Takođe jasno je dokazano da napoštenje i prevara mogu biti "zarazni" - ako vidimo da neko ko nam je blizak počini neko nečasno delo. To otkriće ukazuje na moguću strategiju za sprečavanje talasa "zaraze nemorala".
Ako varanje u celini opada kad varalice shvate da čine nešto nezakonito, onda bi trebalo omogućiti da se varalice uopšte javno osude da su to što jesu - prevaranti i "trule jabuke"...