Sve više privatnih penzija, niko ne veruje državnom PIO fondu
Rekordna nezaposlenost, slaba naplata doprinosa i sve dominantnija uloga države u finansiranju penzija dovoljni su razlozi zbog kojih je 176.686 zaposlenih odlučilo da ulaže u privatne penzije umesto da se u starosti oslanja na državne.
"U situaciji kada 35 odsto novca iz republičke kase odlazi na penzije, što je čak 15 odsto bruto društvenog proizvoda, nije više pitanje da li će se ovakav sistem slomiti, već samo kada", kaže Slavenko Grgurević, predsednik Upravnog odbora Fonda PIO, i dodaje da je reformu potrebno sprovoditi mnogo agresivnije nego do sada.
A to znači da Fond što pre mora da ima sopstveni račun i da konačno raspolaže svojom imovinom, a ne da to u njegovo ime čini država.
"Danas je Fond PIO samo protočni bojler, a takve primere ne poznaje nijedna ozbiljna zemlja".
Da Fond PIO nije ugrožen smatra najuže rukovodstvo ove institucije. Tako i direktorka Dragana Kalinović podseća da se njihovi izvorni prihodi obezbeđuju od naplate doprinosa, pa ”procenat državnog učešća direktno zavisi od ažurnosti poslodavaca”. Povećanjem naplate, dodaje ona, smanjila bi se i državna intervencija, pa je ”ključ” u načinima koji bi povećali naplatu.
Iza Srbije sledi Hrvatska (53 odsto), zatim Mađarska, Indija, Nemačka, Francuska, Turska. A na Bahamima su ukupna izdvajanja - jedan odsto
U Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da će upravo to biti zadatak tek oformljenog Centralnog registra jer će on olakšati otkrivanje onih koji ne izmiruju obaveze prema državi pošto će na jednom mestu objedinjavati podatke iz zdravstvenog i socijalnog fonda, Nacionalne službe za zapošljavanje i Poreske uprave.
Ipak, u iščekivanju rešenja koja bi stabilizovala penzijski sistem, sve više radnika se okreće ka deset privatnih penzijskih kuća. Prema podacima Narodne banke Srbije, člansku kartu danas u njima ima 176.686 korisnika i oni ukupno imaju 237.092 sklopljena ugovora, što znači da je jedan korisnik istovremeno član više dobrovoljnih društava.
"Osim u 2007. godini, kada se najveći broj dobrovoljnih penzijskih fondova osnivao i kada su uplate bile najmanje, ukupni doprinosi bili su stabilni tokom godina i kretali su se na nivou od 2,2 do 2,5 milijardi dinara godišnje. A ni struktura korisnika po polu i po uplatama nije se znatnije promenila u odnosu na prethodne godine. Uglavnom su to muškarci (59 odsto), prosečne starosti 44 godine", računaju u NBS.
Ipak, da privatni fondovi nisu i neće biti nikakva konkurencija državnom, smatraju i u Fiskalnom savetu Srbije, uprkos tome što su njihova upozorenja o neodrživosti Fonda PIO bila najglasnija.
"Privatni fondovi u Srbiji, baš kao i u ostalim zemljama, nisu namenjeni svima, već natprosečno plaćenim radnicima", smatra Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
"Oni nisu alternativno, već dopunsko osiguranje, dakle, dodatno ulaganje u starost. Državni fond neće propasti nikada, ali zbog ekonomskih prilika i sve nepovoljnije demografske strukture, on sigurno neće biti tako izdašan kao što je bio pre 30 godina. Penzije će, nema dileme, biti sve manje".
On smatra da je logično što se u takvim prilikama razvija i ”treći stub osiguranja”, odnosno dobrovoljni penzijski fondovi, ali je u Srbiji i taj proces tek u začetku.