Mleveno meso štetno: Čega sve ima u pljeskavicama i ćevapima!?

Ne biste verovali koliko u mlevenom mesu, a samim tim i roštilju i kuvanim jelima, ima gnusnih stvari za koje nikad niste ni čuli...

U vašim omiljenim jelima kao što su pljeskavice, ćevapi, kobasice, ćufte, musaka ili sarma mogu se pronaći razne odvratne stvari o kojima verovatno i ne razmišljate, a koje mogu da ozbiljno da ugroze vaše zdravstveno stanje!

Bacili

Iako bakterije žive na praktično svim površinama planete, pa i na hrani, to su ipak samo površine. Unutrašnjost mišićnog tkiva je relativno sterilna. Zato možete bezbedno jesti tartar biftek, jer visoke temperature prilikom pečenja eliminišu površinske mikrobe, iako je unutrašnjost i dalje sirova. Kod mlevenog mesa to međutim nije slučaj, zato što se prilikom fabričkog mlevenja površinski bacilli izmešaju s unutrašnjim delovima u jedinstvenu celinu, što znači da se ne mogu lako eliminisati termičkom obradom. To što roštilj izgleda spolja pečeno, ne znači da su bacilli iznutra pobijeni. Zato je potrebno peći mleveno meso dok unutrašnjost pljeskavica i ćevapa ne postigne najmanje 70 stepeni Celzijusa.

Ružičasta slina

U pitanju je termin koji se odnosi na želatinastu supstancu koja nastaje kada se mesnati komadići, žile, telesne tečnosti, masti i razni drugi ostaci životinja smuljaju u jednu masu. Umesto da je bace ili prodaju za proizvodnju životinjske hrane, mnogi u mesarskoj industriji je koriste kao jeftin dodatak mesu u mlevenoj smesi ili kobasicama.

Fekalije

Kada se životinje zakolju i otvore im se stomaci, iznutrice ispadnu zajedno s mesom. To se onda sve skuplja i šalje za mlevenje. Po bakteriološkim istraživanjima, u čak dve trećine uzoraka mlevenog mesa je pronađena bakterija Ešerihija koli. Neki sojevi ovih bakterija su bezopasni I čak od neophodni za normalni proces varenja, međutim mnoge druge mogu da izazovu teške slučajeve trovanja ukoliko se meso termički ne obradi kako valja.

Superbakterije

Da bi suzbili bakteriloške infekcije kod stoke, uzgajivači ih kljukaju velikim količinama antibiotika. Posledično, normalni sojevi bakterija se razvijaju u takozvane superbakterije koje su otporne na poznate bakteriološke tretmane. Poznate su varijacije E. Coli, Salmonella, Enterococcus, i Staphylococcus aureus bakterija otpornih na antibiotike koji su pronalaženi u mlevenom mesu. Procenjuje se da se u proseku 13 procenata mesa koje se nalazi u prodaji ima u sebi superbakterije protiv kojih ljudi nemaju nikakvih lekova.

Lekovi, hemikalije, pesticidi i metali

Sve ovo ulazi u meso kroz zagađen lanac ishrane životinja i može se naći na trpezarijskom stolu u jelima poput sarme i musake. Za razliku od bakterija koje je barem moguće pobiti termičkom pripremom, ove toksične supstance se razgrađuju tek u stomaku prilikom varenja. Problem je što se neki pesticidi i teški metali ne razgrađuju uopšte, već završavaju u bubrezima i jetri, gde mogu da ostanu do kraja života.

Pljeskavica od hiljadu svinja

Većini ljudi verovatno ne smeta to što se u mlevenom mesu koje jedu nalaze komadi mesa velikog broja različitih životinja, ponekad i preko hiljadu. Međutim od te pomisli se bakteriolozima diže kosa na glavi, jer znaju koliko će im biti teško da utvrde poreklo bakterija sledeći put kada bude izbila epidemija Salmonele ili bolesti ludih krava.

Budite sam svoj majstor

Neke od ovih neprijatnosti možete izbeći tako što će te sami mleti meso kod kuće ili što će to učiniti mesar na vaše oči, kao i kupovinom od pouzdanih proizvođača, pa makar bili i malo skuplji nego jeftinije robne marke koje poseduju svoje industrijalizovane pogone za procesuiranje mesa i mesnih prerađevina.

(Telegraf)