Karneval u Nici

Najraširenija etimologija reči karneval je carne levare – ukloniti, izbaciti meso. Hrišćani su, naime, od pagana preuzeli običaj opštenarodnog svetkovanja u sred zime, hristijanizujući ga i postepeno ga pretvarajući u ono što nam je danas poznato kao karneval. Kako se karneval organizuje pred početak četrdesetodnevnog velikog ili uskršnjeg posta tokom kojeg vernici izbegavaju da jedu meso, otuda i ovo carne levare, kao najava dana posta i suzdržanosti, odmah nakon dana veselja, opuštenosti, preterivanja, igre, satire i karnevalske razuzdanosti.

POGLEDAJ I: Karneval u Nici: FOTO

Pre kratkog istorijata i fotografijama s lica mesta, želim da vas zadivim s nekoliko statističkih brojki.

Karneval u Nici u proseku poseti između 400.000 i milion ljudi. Za njegovu pripremu tokom šest mesecii utroši se 4.000 sati rada. Karneval grad košta oko sedam miliona evra a na njemu zaradi oko 30 miliona evra. U njemu učestvuje oko 1.500 uličnih umetnika iz petnaestak zemalja. U tri nedelje karnevala potroši se dvadeset tona konfeta.

Sad malo istorije:
Karneval u Nici prvi put se pominje u jednom zapisu iz 1294. godine, u kome se kaže da je grof Provanse, Šarl Anžujski, proveo „nekoliko veselih karnevalskih dana u gradu“. Do 18. Veka karneval, koji se sastojao od uličnog defilea maskiranih ljudi, održavao se u današnjem starom gradu Nica. Kako bi kontrolisali eventualne izgrede razuzdanih učesnika, crkvene vlasti grada uvode maskirane „opatske lude“. Takođe u 18. veku, pod uticajem venecijanskog karnevala, u modu ulaze i privatni maskenbali koji se ne održavaju na ulicama već u bogataškim kućama.

POGLEDAJ I: Karneval u Nici: FOTO

U nemirnim vremenima Francuske revolucije i napoleonovog Prvog carstva karneval se nije održavao sve dok nije obnovljen 1830. Godine, kada je tridesetak karnevalskih kola prodefilovalo ispred lože u kojoj su sedeli kralj i kraljica Pijemonta-Sardinije, Šarl Feliks i Mari Kristina.

Kralj je ličnost oko koje se organizuje tema karnevala i danas – Kralj sporta, Kralj smeha, Kralj ludosti, Kralj Mediterana, Kralj umetnosti, Kralj bioskopa, Kralj kraljeva, Kralj cirkusa ... ove godine, tema je u skladu s temom Praznika limuna u obližnjem Mantonu koji se održava istovremeno kao i karneval u Nici – Kralj kontinenata.

Lutka kralja je u svojim počecima krajem 19. veka, bila skromna lutka od slame i krpa a danas je, zajedno sa lutkom kraljice, glavna karnevalska atrakcija, visoka i do 18 metara.

POGLEDAJ I: Karneval u Nici: FOTO

Najatraktivniji momenti karnevala su večernji defilei, kada se karnevalskim kolima i maskiranim uličnim izvođačima, kao posebni efekat pridruže i spektakularno osvetljenje glavnog gradskog trga Masena.

Druga posebna atrakcija je tradicionalna bitka cvećem. Na pokretnim kolima dugim sedam i visokim šest metara za čije ukrašavanje cvećem se u proseku utroši 45 sati, u cvetne haljine obučene lepotice gađaju buketima cveća okupljene posmatrače koji i sami uzvraćaju cvećem. Najčešće „oružje“ ove šarene i vesele bitke su mimoze, zatim ljiljani i margarete. Oko 90% cveća uzgaja se na brdima u okolini Nice a tokom bitke se ispali oko pet hiljada ovih cvetnih projektila.

Sve se na kraju, kako i priliči, završi spektakularnim vatrometom nad Zalivom anđela koji se proteže čitavom dužinom grada.

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.