Državni fakulteti: Studenti plaćajui ono što ne treba
Prijave za ispite koštaju od 100 do 1.500 dinara, naplaćuju se uverenja koja su po zakonu besplatna, a pojedini za izdavanje diplome traže više od propisanih 5.000. To su samo neki od problema s kojima se studenti državnih fakulteta svakodnevno suočavaju, pišu "Novosti".
Zbog autonomije koju imaju, fakultetima niko ne može da naredi koliko će da naplaćuju svoje usluge, a država i univerzitet mogu samo da daju preporuke.
"Fakulteti ne samo da treba da ujednače cene, već veliki broj mora da ih smanji. Na tome stalno insistiraju i studenti, ali i mi iz Ministarstva. Studenti zahtevaju da znaju na šta se troše tako prikupljena sredstva i da li je potrebno da se naplaćuju u tom iznosu. Zato tražimo od fakulteta da se uspostavi apsolutna transparentnost troškova i da neki snize cene usluga, jer ne može ista potvrda različito da košta na dva fakulteta", kaže za "Novosti" Žarko Obradović, ministar prosvete.
Studenti se žale da na nekim fakultetima moraju da plate čak i uverenje da su redovni studenti, iako na tom dokumentu piše da je po zakonu oslobođeno plaćanja takse.
"Studentska inicijativa postoji, ali tim povodom se ništa nije pokrenulo na univerzitetu. Jasno nam je da fakulteti imaju različite troškove i da ne može baš sve isto da košta, ali izvodi, diplome i uverenja su identični i nema razloga da neki na njima više zarađuju", naglašava Ivan Šašić, student prorektor UB.
Na UB kažu da je teško ujednačiti cenovnike i da teško mogu da nateraju fakultete na to.
"Možemo samo da im savetujemo da ujednače cenovnike i da im damo preporučene iznose. Elektrotehnički fakultet, recimo, iznajmljuje prostor za ispite, zato ta prijava toliko košta", objašnjava prof. Miodrag Popović, prorektor UB za finansije.
Zbog nerealnih cenovnika bune se i novosadski akademci, koji će od nekih fakulteta tražiti pojeftinjenje.
"Ne mogu se gledati pojedinačne stavke, već šta se ukupno plaća. Kada se to izračuna, znaćemo ko plaća više, a ko manje", objašnjava Aleksandar Sofić, student prorektor Univerziteta u Novom Sadu.
On kaže da ujednačavanjem ne bi hteli da oštete studente koji plaćaju visoke školarine, ali su zato oslobođeni svih kasnijih troškova.
(B92)