Kipar između Merkelove i Putina
Kad se u ponedeljak strah sa Kipra proširio na štediše širom Evrope, ministri finansija Nemačke i Francuske Volfgang Šojble i Pjer Moskovici objavili su da je "Nemačka bila za to da se garancija na uloge do 100.000 evra sačuva“, a "Francuska je bila za bolju zaštitu malih štediša“.
Tim povodom je nemačka kancelarka Angela Merkel kiparskog predsednika Nikosa Anastasijadesa, koji joj se obratio telefonom, uputila na Trojku (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka), a ministri finansija evrozone su juče brže-bolje Kipru poručili da bi ulozi do 100.000 evra trebalo da budu zaštićeni, a ulozi veći od toga jače oporezovani. Odnosno, poručuje se sa svih strana iz Evrope da Kipar ima zadatak da oporezivanjem uloga sakupi 5,8 milijardi evra, ali koja će biti struktura tog oporezivanja, može da odluči sam.
Vlada Kipra je sad smislila da uloge do 20.000 evra sasvim oslobodi jednokratnog poreza koji joj je uslov da od Evropske unije dobije 10 milijardi evra za pomoć svom prenaduvanom bankarskom sektoru, ali se postavlja pitanje da li će oporezivanjem ostalih uloga uspeti da skupi očekivanih 5,8 milijardi evra.
Razmatra se i mogućnost da ulozi iznad garantovanog iznosa budu oporezovani ne sa ranije predviđenih 9,9 odsto nego i sa 15 odsto, a štete ulagačima kompenzovane akcijama banaka ili čak opcijama na pretpostavljenu dobit iz kiparskih nalazišta gasa, ali kiparske vlasti nisu uverene da bi time sigurno sprečile odliv kapitala sa ostrva.
Kako piše Frankfurter algemajne cajtung, 32 milijarde od ukupnih depozita u kiparskim bankama otpada na Kiprane, 17 milijardi na Grke i 23 milijarde na ostale strance, pre svega Ruse.
Ruski izvori su izračunali da bi primenom prvobitnog rešenja - 6,75 odsto porez na uloge do 100.000 evra i 9,9 odsto na uloge iznad 100.000 evra - ruski državljani i kompanije bili na gubitku od oko 1,8 milijardi evra. Agencija Moody’s procenjuje da ruski građani u kiparskim bankama imaju 10 milijardi dolara, a ruske kompanije 19 milijardi dolara. Moskva je zapretila da će odustati od obećanja da će ruski kredit Kipru od 2,5 milijarde evra, koji dospeva 2016, biti produžen za još pet godina.
U strahu od naleta uznemirenih štediša, banke na Kipru biće zatvorene i danas, a portparol Vlade Kipra je saopštio da ideja oporezivanje bankarskih uloga, a naročito svih bankarskih uloga nema podršku u kiparskom parlamentu.
(Izvor: B92)