Paklena pekara
Momak sa minđušom upravo je bio na redu. Platio je pecivo, a onda ležerno dodao, poput Deje Savićevića koji nastavlja intervju sa holandskim reporterom, sekundu nakon što se verbalno obračunao sa provokatorom:
- Ali samo da vam kažem, to što vi nosite te plastične rukavice ništa ne vredi, ako njima pipate čas novac, čas pecivo".
Zadrigla pekarka u svojim pedesetim svakako nije očekivala ovakav bezobrazluk. Bila je toliko zatečena da joj je mali prst ostao u uhu koje je do tada čačkala. Izgledala je kao da telefonira, samo bez telefona.
Stariji čovek u mantilu bež boje koji je bio iza mene u redu izduvao je iz nosa pravo na pločnik nešto nedefinisano, ali zastrašujućih dimenzija. Pekarka se u međuvremenu pribrala:
- Pa šta ti misliš, da ja imam vremena da svaki čas skidam i navlačim rukavice? O, ljudi moji...
- Samo kažem. To što radite uopšte nije higijenski. Poenta rukavica nije da štite vaše ruke, nego hranu. Ali ovako ništa ne vrede.
- Dečko, je l’ ’oćeš ti ove pogačice il’ nećeš? ’Oćeš? Pa tako reci! Idemo, sledeći! Doš’o ovakav, sa minđušom, mene da uči poslu!
Čovek iza mene prokomentarisao je samo „strašno“, a zatim je na beton ispljunuo nešto što je dugo i ljubomorno čuvao negde u plućima. Ili negde dublje u organizmu.
U razgovor se uključila i smeđokosa devojka u crnom kaputu koja je bila ispred mene i došla na red posle buntovnika bez razloga i sa minđušom:
- Stvarno strašno. Ko zna šta mi u stvari jedemo! Daćete mi jedan francuski sendvič, ali čistom rukom, molim vas!
- ’Ajde devojčice, ne filozofiraj sad i ti! Na šta ti ja ličim? Na trojeručicu? Odakle mi čista ruka?!
Druga pekarka, koja je sve do tog trenutka bila van kadra, izašla je odnekud - verovatno iz wc-a koji nije zadovoljavao ni higijenski minimum - i prišla da podrži koleginicu:
- Sve je to razmaženo, jaka’tikažem! Poslali je mama i tata ko zna odakle u Beograd da studira i odma’ se profinila, hoće čistom rukom da joj daješ pecivo! E pa to od mame svoje traži! Mrš!
Bacila je kesu na zbunjenu devojku koja je jedva uspela da je uhvati, a zatim se pokunjeno povukla. Čovek iza mene se zakašljao kao da je još pre deset minuta umro od tuberkuloze. Najzad sam i ja stigao na red.
- Šta ti ’oćeš? Da ne bi i ti nešto čistom rukom da ti dodamo?
Obe su se slatko nasmejale. Nekako, posle svega, više nisam bio gladan.
- Dobar dan. Ja sam iz sanitarne inspekcije. Molim vas pripremite svoje knjižice!