Vatikan: Nećemo priznati Kosovo
Nezavisnost Kosova do sada je priznalo 89 država, što je manje od polovine članica Ujedinjenih nacija. Iako Priština ponovo pojačava svoju diplomatsku ofanzivu kako bi izdejstvovala nova priznavanja, male su šanse da će se to dogoditi, pišu "Novosti".
Kako je ovom listu potvrđeno u ambasadama pet članica EU za koje Kosovo nije država, ta njihova pozicija neće se menjati.
Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić poručio je za "Novosti" da naša zemlja, a posebno diplomatska mreža, ulažu ogromne napore da spreče nova priznavanja, ali i da izdejstvuju da neke države koje su to učinile - povuku svoju odluku. Do sada su to uradile dve zemlje - Sao Tome i Principe i Mali.
Ni poslednji pokušaj kosovskog premijera Hašima Tačija da Vatikan i novi papa naprave zaokret u politici prema Prištini nije urodio plodom. To za "Novosti" potvrđuje i papski nuncije u Beogradu Orlando Antonini.
"Ovo nije prvi put da Priština od Svete stolice traži priznavanje Kosova. Oni, naravno, koriste svaku priliku da upute takav zahtev, posebno ako je to u javnosti. U svakom slučaju, mogu da ponovim, posebno uzimajući u obzir pregovore između Beograda i Prištine, koji su u toku, da Sveta stolica ne vidi nijedan razlog da promeni svoj dobro poznati stav", kaže on.
Sličan odgovor dali su i ambasadori evropskih zemalja koje ne priznaju Kosovo. U Grčkoj ambasadi kažu da je njihova politika jasna, da priznanja Kosova nema i neće ga biti. O priznavanju ne razmišljaju ni Rumunija i Kipar.
Ambasador Španije Arturo Laklaustra Beltran podseća za "Novosti" na principijelnu poziciju ove države da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost KiM.
"Stav Slovačke nije se promenio. Ne priznajemo Kosovo kao suverenu državu i istovremeno podržavamo sve inicijative koje su u skladu sa evropskom perspektivom celog balkanskog regiona", kaže ambasador Jan Varšo.
Bivši ambasador u Berlinu Ognjen Pribićević, međutim, upozorava da će moćne zemlje koje podržavaju Kosovo nastaviti sa velikim pritiscima da izdejstvuju nova priznavanja.
"To lobiranje ide u dva pravca. Prvi je pritisak na pet članica EU, a drugi na Egipat. Veoma je važno šta će uraditi Kairo, jer je ova zemlja, uz Iran i Saudijsku Arabiju, jedan od stožera u arapskom svetu", rekao je on.
Ambasador Egipta u Beogradu Ali Galal Abdelaziz za "Novosti" kaže da oni ne priznaju Kosovo i da pažljivo prate dijalog u Briselu, nadajući se da će što je pre moguće doći do prihvatljivog rešenja, pre svega u interesu svih ljudi u regionu koji žele mir i dobrobit.
Pavle Jevremović, naš nekadašnji ambasador u UN, objašnjava da će se Priština fokusirati na one članice ove svetske organizacije koje nisu priznale Kosovo.
"U UN sede 193 države i za prijem nove članice mora da glasa većina. Naravno, pod uslovom da zahtev Prištine prođe SB, gde Kina i Rusija imaju pravo veta", objasnio je Jevremović.
Izvor: Novosti