Dobri, stari tetris

Pre nego što smo kupili kompjuter, ova spravica na kojoj smo igrali ovu igru je bila jedina stvar oko koje sam se otimala ne samo sa sestrom već i sa ocem. Da, da... Bio je gori od deteta. Uzeo bi da se malo poigra, seo na terasu i bukvalno satima igrao. Da ne pominjem kako mi je bilo užasno dosadno da čekam na red da bih došla do igračke.

A najteže je bilo dogovoriti se ko će otići da kupi baterije koje su se potrošile. Sreća pa nisam bila najmlađe dete u kući.

Kako bismo prekinule proces rasprave sa tatom, sestra i ja smo rešile da mu za rođendan kupimo još jedan. Sećam se da je taj drugi bio siv sa žutim slovima i da mu se tata radovao kao dete od pet godina.

Uvek je kasnije, kada bi dobijao poklone od nas dve, govorio "Hvala, ali onaj tetris..."

Više ne znamo gde se ovaj aparatić nalazi, u međuvremenu smo ga igrali na kompjuteru pa i zaboravili na njega, ali mi ove slike uvek bude uspomenu na njega.